Unovčavanje čekova u zalagaonicama je krivično delo

Takva vrsta usluge dostupna je i preko interneta, broj onih koji nude mogućnost da se čekovi unovče je priličan, a visina provizije ili kamate nije mala. Gotovo bez razlike, oni koji nude uslugu unovčavanja čekova to čine za neograničen broj čekova, uz realizaciju čeka za 30 dana uz odgovarajuću kamatnu stopu/proviziju, koja je najčešće 10 odsto, a produžavanje i odlaganje realizacije je neograničeno.

Uslugu unovčavanja čekova, uz precizna uputstva kako da se to uradi, nudi veliki broj firmi te je izvesno da se taj posao odvija, ali je to, kako kažu u Narodnoj banci Srbije, krivično delo. Iz NBS ističu da su još ranije upozoravali da unovčavanje čekova uz proviziju preko posrednika, bilo da su zalagaonice ili menjačnice, kao i davanje pozajmica, nije dozvoljeno i predstavlja neovlašćeno kreditiranje.

- Zakonom o bankama je propisano da se niko osim banke ne može baviti primanjem depozita, davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom - kažu u NBS. - Tim zakonom je određeno da je banka akcionarsko društvo sa sedištem u Srbiji, koje ima našu dozvolu za rad i obavlja depozitne i kreditne poslove. Obavljanje delatnosti kreditiranja bez izričitog zakonskog ovlašćenja, odnosno bez dozvole NBS, Zakonom o bankama predviđeno je kao krivično delo.

Ukazuje se i da NBS nije nadležna za davanje saglasnosti za obavljanje delatnosti zalagaonica, određivanje uslova za obavljanje ovih delatnosti, kao ni za njihovu registraciju. Narodna banka Srbije ne kontroliše zalagaonice, pa su građani koji koriste te usluge u riziku da će njihovo poverenje biti zloupotrebljeno - ističu nadležni. - NBS nije u mogućnosti da štiti njihova prava i interese jer nema ovlašćenja da kontroliše poslovanje takvih privrednih društava. Takođe, ovim građanima će biti onemogućeno ili bitno otežano da svoja prava zaštite i pred sudom budući da su ugovori koji su protivni prinudnim propisima ništavi.

U NBS naglašavaju da su upoznati s ovom nedozvoljenom praksom, zbog koje je zaprećeno kaznom zatvora, kao i da je u nadležnosti tužilaštva da utvrđuje odgovornost vlasnika firmi koje se bave time.

Iako broj realizovanih čekova u Srbiji opada, ovaj način plaćanja i te kako se koristi. Naime, godišnje se, u proseku, realizuje oko šest miliona čekova, a za prvih šest meseci ove godine realizovano ih je 2.951.260, u vrednosti od 13.878 miliona dinara, što je za dva odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

U odnosu na pet godina ranije, sada je realizovanih čekova za četvrtinu manje, ali i pored toga što banke nude niz usluga koje menjaju upotrebu čeka, on i dalje opstaje.

Ipak, u zalagonicama smatraju da nema ničega protivzakonitog u njihovom poslu i kažu da se ova vrsta usluge redovno nudi, da se radi s dozvolom, da se s klijentima potpisuje ugovor i da nikakvih problema nije bilo. Oni ističu da se, kada je reč o unovčavanju čekova, ček može otpkupiti/vratiti u roku od mesec dana, a ukoliko se to ne učini, nudi se nekoliko mogućnosti - da se ček pusti i preko banke naplate sredstva ili da se plati još 500 dinara provizije za sledeći mesec, a potom isto toliko za svaki naredni. Kako kažu, postupak prilikom zalaganja čekova sličan je kao i kad su u pitanju predmeti ili zlato. Na čeku je potreban samo potpis, a prvi put i broj lične karte.

Dakle, kod najvećeg broja onih koji nude uslugu unovčavanja čekova onoga kome je novac potreban to će koštati 500 dinara, odnosno odmah će dobiti 4.500 dinara, a kad prikupi 5.000 dinara, dobiće ček nazad. Ova vrsta usluge može i nešto manje da košta, odnosno uz određene uslove unovčavanje košta 4.700 i 4.800 dinara po čeku. Bilo kako bilo, nesumnjivo da je uzimanje ovakve vrste pozajmice za onoga koji to čini skupo, ali je izvesno i da ima onih koji se na to odlučuju.

D. Mlađenović