Sombor: Vagon-cisterna sa gasom iskočila iz šina

Iskliznuće iz šina kompozicije koju je činilo petnaestak cisterni se dogodilo u neposrednoj blizini somborske železničke stanice. Srećom, nije došlo do oštećenja same cisterne niti curenja gasa, što je u slučaju paljenja ili eksplozije moglo da dovede do katastrofe, s obzirom na to da je u blizini pružnog prelaza i mnogo stambenih objekata.

Usled ovog incidenta saobraćaj prema Gakovu je bio privremeno zatvoren do noćnih i jučerašnjih ranojutarnjih sati, kada je specijalizovana lokomotiva vratila cisternu na kolosek, a ekipe srpskih železnica prionule na popravak oštećenog dela pruge. Drumski saobraćaj preusmeravan je na obilaznice sa Subotičkim i Bezdanskim putem, a već u svanuće u potpunosti je normalizovan. Mada bi tek istraga trebala da utvrdi prave razloge iskakanja iz šina železničke cisterne, realno je pretpostaviti da je do toga došlo usled lošeg stanja same pruge. Očigledno je da su drveni pragovi na ovom pružnom pravcu poodavno dotrajali, pa se pretpostavlja da je došlo do razmicanja šina, što je dovelo i do iskakanja kompozicije.

Od početka radova na izgradnji brze pruge Novi Sad-Subotica, aprila ove godine, sav teretni i putnički železnički saobraćaj se odvija alternativnim pravcem Subotica-Sombor- Bogojevo- Oyaci - Novi Sad, kojim je do ove godine prolazilo tek nekoliko putničkih vozova dnevno. Ovo vanredno opterećenje očigledno je bilo dodatni pritisak na i inače slabo održavan pružni pravac, pa se možda upravo u tome može pronaći razlog najnovijeg incidenta.

Sam pružni pravac od Subotice prema Bogojevu, svojevremeno je bio jedna od privrednih žila kucavica nekadašnje Jugoslavije, ali je njenim raspadom i nastankom novih državnih granica gotovo u potpunosti zamro. Železnički most na Dunavu, koji je ujedno bio pravac od Subotice i Sombora ka Vinkovcima, još jednom železničkom čvorištu bivše zemlje, godinama je bio ruiniran (između ostalog i ratnim dejstvima), da bi početkom milenijuma bio konačno rekonstruisan sredstvima Evropske unije. Ipak, ni do danas preko njega nije prešao nijedan putnički ili teretni voz, što političari sa obe strane granice Srbije i Hrvatske gotovo dve decenije unazad lakonski tumače kao nezainteresovanost privrede i samih putnika za ovaj pružni pravac. 

Pruga Sombor-Subotica je izgrađena još daleke 1869. godine, da bi krak ka Bogojevu bio otvoren za železnički saobraćaj samo godinu kasnije, a nastavak ka Novom Sadu 1895. Koliko je ova pruga preko jednog veka bila bitna svedoči i podatak da je upravo na somborskom pružnom prelazu na Gakovačkom putu, zbog prolaska mnogih vozova, rampa za drumski saobraćaj bila spuštena i po 12 sati dnevno, pa se ozbiljno razmišljalo o izgradnji nadvožnjaka, ali su ti planovi, početkom građanskog rata pali u vodu.  

Tekst i foto: M. Miljenović