Obeležen dan Gradske biblioteke u Novom Sadu

- Prema ustavu za Čitaonicu srpsku, cilj čitaonice bio je razvijanje duha obrazovanja kulture i čovečnosti među stanovnicima Novog Sad, a članovi su mogli da budu svi pošteni ljudi, bez obzira na rodnu i nacionalnu pripadnost - rekao je direktor Gradske biblioteke Aleksandar Jokanović. - Pored širenja misije prosvete i kulture u narodu, Srpska čitaonica odigrala je prvorazrednu ulogu u očuvanju srpskog nacionalnog bića u Austrougarskoj od 1845. godine do završetka Prvog svetskog rata. Danas, 2022. godine, Gradska biblioteka u Novom Sadu obavlja bibliotečku i informacionu delatnost sa istim ciljevima, vizijom i misijom. 

Kako Jokanović ističe, Gradska biblioteka zasniva se na dugoj tradiciji, trajnim vrednostima i visokim profesionalnim standardima, baštineći kulturno nasleđe, knjižnu i neknjižnu građu, staru i retku knjigu, legate, ali je, istovremeno, otvorena i za sve nove kulturne trendove. I danas je biblioteka jedinstveni hram pisane reči.

- Programski ciljevi biblioteke u ovoj godini realizovani su uz veliko razumevanje i podršku Grada Novog Sada, u pogledu nabavke bibliotečke informacione građe, programskih aktivnosti i materijalnih troškova - dodaje Jokanović. - Radimo u mreži od 30 bibliotečkih ogranaka, tako da svaki deo Novog Sada i opštine Sremski Karlovci imaju svoj bibliotečki ogranak. Na taj način ostvareni su principi decentralizacije i participativnosti kulture na zadovoljstvo svih građana našeg grada.

Prema rečima direktora Gradske biblioteke, ove godine nabavljeno je više od 27.000 knjiga i upisano je preko 20.000 članova, održano je i nekoliko stotina programa, književnih susreta, predavanja, tribina i kreativnih radionica za decu.

Obimnim građevinskim radovima obnovljeni su bibliotečki ogranci u Bukovcu i na Telepu. Bibliotički ogranak „Veljko Petrović„ preseljen je u Kulturnu stanicu Barka, a kao kruna razvoja mreže biblioteke 21. septembra u zgradi Mesne zajednice Sajlovo otvoren je novi bibliotički ogranak „Miroslav Antić„, da bi se u junu mesecu u bibliotečkom ogranku „Branko Radičević„ u Sremskim Karlovcima otvorila i Spomen-soba sa kućnom bibliotekom akademika Dejana Medakovića, bivšeg predsednika Srpske akademije nauke i umetnosti i višegodišnjeg upravnika Vukove zadužbine. Podsetio je da je novosadska biblioteka jedna od najvećih javnih u Srbiji.

- Kao član Međunarodne organizacije Forum slovenskih kultura, biblioteka će u novembru realizovati Veliku multimedijalnu izložbu o Isidori Sekulić - najavio je Aleksandar Jokanović. - Od oktobra naši korisnicima ponudićemo novi servis - audio knjigu. Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je kroz otkup knjiga uvećala knjižne biblioteke za nekoliko hiljada knjiga, a Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje sa verskim zajednima podržala je manifestaciju Memorijal „Stevan Pešić„ i finansirala izdavanje nekoliko naslova iz naše izdavačke delatnosti.

Centralni objekat smešten je u starom jezgru grada, u Dunavskoj ulici broj 1, u zadužbini Anke i Arse Pajevića, knjižara, izdavača i dobrotvora srpskog naroda. Poseduje fond od preko 580.000 monografskih publikacija, a redovno nabavlja blizu 70 naslova periodike - stručnih časopisa iz svih oblasti, više od 20 naslova nedeljne, polumesečne i mesečne i 6 naslova dnevne štampe. 

- Partneri smo u dva Međunarodna evropska projekta - Evropski izazov i Unapređenje digitalnog osnaživanja biblioteka u Evropi. Nastavili smo i plodnu saradnju sa mrežom Evropskih intituta kulture Eunik, Ruskim domom, Gete institutom, Helenskim institutom, Britanskim savetom i Austrijskim kulturnim forumom - naglasio je Jokanović.

U biblioteci se organizuju kursevi učenja kineskog i grčkog jezika, a sa Fondacijom Novi Sad - Evropska prestonica kulture realizovana su tri programa - „Novi Sad kroz knjigu„, „Doček sunca” i „Fruška bajka”. 

- Od samog nastanka Novog Sada njegovi građani brinuli su o svom duhovnom životu - rekao je juče u obraćanju skupu zamenik gradonačelnika Novog Sada Milan Đurić. - Podizali su crkve, osnivali škole, negovali kulturni život. Devetnaest godina pre nego što će Matica biti preseljena iz Budimpešte u Novi Sad, davne 1845. godine, osnovana je prva ustanova kulture u Novom Sadu - Srpska čitaonica. Usledilo je i osnivanje drugih važnih ustanova kulture koja su zajedno sa značajnim istorijskim ličnostima doprinela tome da grad u kojem mi danas živimo bude nadaleko poznat kao Srpska Atina. Danas tom epitetu Novog Sada dodali smo i zvaničnu titulu Evropske prestonice kulture. Kultura je deo naše svakodnevice. Radili smo na tome da bude decentralizovana i dostupna svima, da se za naše umetnike čuje i van granica naše zemnje, kao i da na novosadske manifestacije dolazi publika iz čitavog sveta. Ipak, upravo institucije i ustanove kulture, među kojima je i jedna od najznačajnijih Gradska biblioteka, čine ono što Novi Sad u suštini jeste i na šta smo svi mi neizmerno ponosni.

Kako Đurić dodaje, tokom 177 godina postojanja, Gradska biblioteka postala je središte kulturnog i umetničkog razvoja zajednice, čuvar kulturne baštine i ustanova koja daje doprinos daljem oblikovanju kulturnog identiteta Novog Sada. Ovo je prilika, rekao je, da se zahvalimo svim zaposlenima u Gradskoj biblioteci na entuzijazmu i naporima koje svakodnevno ulažu kako bi njihova knjiga bila u fokusu interesovanja Novosađana svih generacija, dodavši da će Grad Novi Sad nastaviti da pruža punu podršku kakvu je i do danas pružao.

U produžetku programa prisutni su imali priliku da poslušaju Besedu o Mariji Trandafil Dragane Drobac Milošević, kao i da pogledaju „Film o Mariji Trandafil”. U muzičkom delu programa nastupio je Novosadski tango kvintet.

 D. Klašnja