Grbavica - od Čehova do Krilova, Jesenjin samuje na Adicama

Ova gradska četvrt na istoku se graniči s Bulevarom oslobođenja, na jugu s Bulevarom cara Lazara, na severu se proteže sve do Futoške ulice, dok je na zapadu omeđena ulicama Vojvode Knićanina, Atanasija Gereckog i Đorđa Servickog. Kao takva ima sasvim dovoljno mesta da okupi brojne viđene i slavne ruske književnike, čija imena nosi većina sokaka kojima je ispresecana. Baš ovde, unutar prostrane gradske četvrti dug niz godina ruski velikani različitih generacija, književnih pravaca i epoha kao što su Puškin, Tolstoj, Gogolj, Ljermontov, Čehov i Krilov, jedni drugima prave društvo...

Aleksandar Sergejevič Puškin (1799 – 1837) bio je, kako mnogi kritičari ističu, najbolji ruski pesnik i otac moderne ruske književnosti, koji među prvima piše narodnim ruskim jezikom. Svako ko iole poznaje rusku književnost, prolazeći Puškinovom, na trenutak će se prisetiti „Evgenija Onjegina“, romana u stihu i priče o romantičarskom junaku nemirnog duha, koji istovremeno i beži od sveta i traži svoje mesto u njemu. Život i stvaranje ovog pisca praćeni su brojnim intrigama. On je prvi ruski autor koji pokreće ideju da "mali" čovek nije nužno dobar i pošten, kako ga sentimentalizam uporno prikazuje. Time rusku književnost lišava stereotipa, a buduće generacije provocira da dublje promišljaju na ovu temu... Puškin je za života bio prognan u Sibir i na Kavkaz, a preminuo je 1837. godine na Crnoj reci od posledica ranjavanja u dvoboju. Tako je ovaj tragični svršetak, ujedno i poslednja ispričana intriga o njemu.    Ruski romantičarski pesnik i pisac Mihail Jurjevič Ljermontov (1814 – 1841) iz više razloga može da se okarakteriše kao Puškinov sledbenik i naslednik. Sledio je njegovog Onjegina, gradeći lik junaka Pečorina, a nasledio pesnikovu sudbinu. Naime, nakon što je Puškina na dvoboju usmrtio Žorž Dantes, gardista carske konjičke garde, Ljermontov piše pesmu upućenu caru Nikolaju I Pavloviću, tražeći osvetu nad ubicom. Ovom pesmom Ljermontov upire prstom u stubove ruske visoke klase, zbog čega ga car progoni na Kavkaz. Da iznenađenje bude još veće, životni vek Ljermontova završava se "puškinovski". Usmrtio ga je precizni hitac ispaljen u dvoboju, koji samo dve godine ranije predskazuje pogibijom Pečorina u svom jedinom romanu „Junak našeg doba“...     Jedna od ulica na Grbavici posvećena je ruskom realisti ukrajinskog porekla Nikolaju Vasiljeviću Gogolju (1809 – 1852). On na Puškinovu provokaciju o "malom čoveku" odgovara pripovetkom „Šinjel“, prikazujući put kojim se ponizni, siromašni činovnik razvija u materijalistu i lopova. Kasnije su pod Gogoljevim "Šinjelom" stasale generacije velikih realista, koji su od lopova i prestupnika pravili centralne junake svojih romana. O njemu su svojevremeno kružile priče kako je u čestim naletima „religioznog ludila“ spaljivao svoje rukopise, kajući se za raskrinkavanje licemernih ruskih vernika...        

Kada bismo pitali Ruse ko im je omiljeni pisac, odgovor bi zasigurno bio Lav Nikolajevič Tolstoj (1828 – 1910). Čak i oni sugrađani kojima opus ruskog autora nije najpoznatiji, čuli su za tragičnu junakinju Anu Karenjinu, protagonistkinju istoimenog romana. Onaj ko nije pročitao srednjoškolsku lektiru, uglavnom, kao izgovor navodi piščevu opširnost u izlaganju, a naročito na mestu gde Ljevin, na desetinama strana, neumorno kosi travu... „Rat i mir“ je drugo najpoznatije Tolstojevo delo.      

Među omiljenijim ruskim piscima je i Anton Pavlovič Čehov (1860 - 1904). Premda niko nije ostao ravnodušan na njegove čuvene tragedije poput "Ujka Vanje", "Galeba", "Tri sestre" ili "Višnjika", dobio je i on ulicu u ovom gradskom naselju. Na samom jugu Grbavice nalazi se i Krilova ulica. Posvećena je Ivanu Andrejeviču Krilovu (1769 – 1844), istaknutom ruskom basnopiscu, publicisti, prevodiocu i pesniku.         Taman kada pomislimo da su svi ruski autori na okupu, potkradu nam se izvesni propusti. Gde je nestao boem i pesnik Jesenjin kog Novosađani toliko vole? Gde su čuveni Dostojevski, Maksim Gorki i Turgenjev?

Poznat kao buntovnik i osobenjak, Sergej Aleksandrovič Jesenjin (1895 - 1925), verovatno svojom voljom, umakao je društvu ove intelektualne elite i pronašao mir u gradskom naselju Adice. Uzana i kratka Jesenjinova ulica, gotovo neprimetna na gradskoj mapi, po svemu podseća na melanholični duh pesnika. S desne strane paralelna je sa ulicom Rahele Ferari, a sa leve sa ulicom Mladena Stojanovića. Možda bi usamljenom Jesenjinu dobro došlo društvo kolege i rivala Majakovskog? Oni bi, verovatno, u nekom bircuzu na Adicama priređivali duele sličane moskovskim s početka 20. veka, kada se svaki od njih završavao pobedom Jesenjina...

Ugledavši se na Jesenjina, Dostojevski i Maksim Gorki, pobegli su ruskom društvu, ni manje ni više, nego u centar grada. Tamo njih dvojica, verovatno, vode duge debate o revoluciji i socijalizmu. Sudeći po stavovima koje je iznosio u romanima, Fjodor Mihailovič Dostojevski (1821 - 1881) izričito je protiv, dok se Maksim Gorki, odnosno, Aleksej Maksimovič Peškov (1868 - 1936) do poslednjeg daha bori da opravda i revoluciju i ideologiju socijalizma. U romanu "Zli dusi" Dostojevski predviđa dolazak revolucije, a oličenje sveg zla koje ona donosi pripisuje tajnim društvima i junaku Stavroginu. S druge strane, Gorki romanom "Mati" čitaocu prenosi tragičnu životnu priču jedne majke, koja u revoliciji pronalazi svoj davno izgubljeni smisao, te za istu polaže i život... Duga ulica Maksima Gorkog nastavlja se na ulicu Braće Ribnikar, sa zapadne strane, a sa istočne preseca Kej žrtava racije. Ulica Dostojevskog je kratka i uzana. Na severu ona preseca Žitni trg, dok se na jugu naslanja na Slovačku.      Ivan Sergejevič Turgenjev (1818 - 1883) takođe je pokazao neposlušnost, odlučivši se da "pobegne" na Sajmište. Njegovo delo "Očevi i Deca" smatra se jednim od najvažnijih ruskih romana 19. veka. U njemu je prvi put definisao pojam nihilizma kome je suprotstavio "pozitivnog heroja". Poznat je i po zbirci pripovedaka "Lovčevi zapisi". Turgenjeva ulica paralelna je sa ulicom Branimira Ćosića na severu, kao i sa ulicom Novosadskog sajma na jugu.      Kada 1237. godine papa Grgur IDŽ orzanizovao krstaške pohode da bi pokorio ruske zemlje, knez Aleksandar Jaroslavič (1220 - 1263) ustao je u zaštitu pravoslavne vere i u bici kod reke Neve (1240), izvojevao je veliku pobedu nad Šveđanima. Tada dobija nadimak Nevski. Nakon ove bitke usledile su samo pobede velikog ruskog vojskovođe i junaka, a okarakterisan je i kao veoma uspešan diplomata. Tako je 1249. godine od velikog Batu-kana dobio vlast nad čitavom južnom Rusijom i Kijevom, a potom odoleo pritiscima pape Inokentija IV da primi katolicizam. Pred smrt se zamonašio imenom Aleksije, a telo mu je pogrebeno u Manastiru rođenja presvete Bogorodice u Vladimiru... Ulica Aleksandra Nevskog nalazi se na Klisi, a paralelna je sa ulicom Marije Kiri i ulicom Emanuela Jankovića. Ruska crkva kakonizovala ga je u prvom redu zbog hrišćanskih vrlina, a za Ruse i dan danas ostaje omiljena istorijska ličnost i veliki ponos, te kao takav zaslužuje da se pričom o njemu zatvori krug ruskih velikana po kojima su nadenuta imena brojnim novosadskim ulicama.

Dragana Klašnja