Stotine hiljada ljudi podržalo Kiršner u Buenos Ajresu
BUENOS AJRES: Stotine hiljada ljudi došlo je na glavni trg u Buenos Ajresu, prestonici Argentine, kako bi iskazalo solidarnost sa potpredsednicom Kristinom Fernandes de Kiršner na koju je u četvrtak izveden pokušaj ubistva.
Centralni Majski trg, na kome se nalazi Kongresna palata i sedište predsednika Argentine, bio je u petak prepun njenih pristalica koju su se tu okupili zajedno sa savezničkim sindikatima i drugim aktivistima, prenosi Rojters.
Argentinski predsednik Alberto Fernandes ranije je saopštio da je jedna osoba pokušala kasno u četvrtak iz neposredne blizine da ubije potpredsednicu Argentine, ali da ona nije povređena jer pištolj nije opalio.
On je dodao da je pištolj bio napunjen sa pet metaka.
Napadača, koga su vlasti identifikovale kao Fernanda Andresa Sabaga Montijela, 35-godišnjeg muškarca brazilskog porekla, policija je brzo uhapsila i zaplenila mu oružje, a vlasti još uvek utvrđuju motive ovog napada.
Argentinski list "La Nasion" pozivajući se na policijske izvore, navodi da je Montijel radio kao vozač i iznajmljivao sobu u prestoničkom naselju Vila Zagala.
Policija je pronašla 100 metaka kada je pretresla njegov stan, navodi list.
Incident se dogodio kasno sinoć na ulazu njene kuće u Buenos Ajresu, gde se poslednjih dana okupljalo na stotine demonstranata da podrže bivšu predsednicu Argentine, kojoj se sudi za korupciju.
Šefovi država i politički saveznici iz celog regiona, uključujući predsednika Čilea Gabrijela Borića, Venecuele Nikolasa Madura, Perua Pedra Kastilja i brazilskog predsedničkog kandidata Luiza Inasija Lulu da Silvu, osudili su napad u porukama na Tviteru, izražavajući solidarnost sa argentinskom potpredsednicom, a to su uradili i zvaničnici SAD i papa Franja, prenosi Rojters.
Kiršner se politikom bavi od sedamdesetih, a bila je udata za Nestora Kišnera, pokojnog argentinskog predsednika.
Kao njegova udovica nasledila ga je na predsedničkoj funkciji 2007. godine prethodno pobedivši na predsedničkim izborima.
Ova 69-godišnjakinja je optužena za više prevara države i umešanost u preusmeravanje javnih sredstava dok je bila predsednica između 2007. i 2015. godine, zbog čega bi mogla da se suoči sa 12-godišnjom kaznom i mogućom zabranom vršenja javnih funkcija, navodi britanska agencija.