Glumci Ivana Zečević i Đorđe Mišina o seriji „U klinču”

Serija nastala u zajedničkoj produkciji RTS-a i produkcijske kuće „Režim“ iskrena je priča o odrastanju, o trenucima u kojima mladi ljudi na prelasku iz srednjoškolskog perioda postaju studenti, zaposleni ljudi, koji počinju da ostvaruju ili se razočaravaju u svoje ambicije. U toj priči o izazovima sa kojima se mladi danas suočavaju u glavnim ulogama gledaćemo, između ostalih, mlade glumce Ivanu Zečević i Đorđa Mišinu, koji su u intervjuu za Dnevnikov TV magazin otkrili sa čime će to njihovi junaci biti „u klinču”.

Ivana: Igram Vanju Antonijević. Ona je u klinču pre svega sa samom sobom. Ona je prebrzo odrasla. Njenoj porodici se desila tragedija, izgubili su majku i od tada su se stvari preokrenule. Vanja je bila primorana da postane glavna figura i da sve drži pod kontrolom jer se Jakov, njen otac, kojeg tumači Nebojša Dugalić, okrenuo alkoholu, a brat Filip se okrenuo kocki i raznim nestašlucima. Vanja je u tom trenutku bila osuđena da bude mama, sestra... Tako da je u klinču sa njih dvojicom, sa kafanom, sa poreskim inspektorima. Non-stop je u klinču.

Ivana, da li biste rekli da se kroz umetnost na pravi način pristupa mladima, njihovim problemima i izazovima koji ih okružuju?

Ivana: Trebalo bi još više, po mom mišljenju, ako pričamo o filmskoj industriji, mislim da je to sjajno sredstvo da se dopre, a mislim da smo mi ovom novom serijom na jedan lep način upakovali poruku deci i roditeljima. Već sad, posle prve dve odgledane epizode vidim barem tri ili četiri problema koje sam ja imala u svojoj kući. Ova serija će imati i taj mejnstrim momenat što se tiče muzike i sporta. Generalno, mislim da bi više trebalo da se bavimo decom i mladima. Došli smo do toga da deci fali hrabrosti da se izraze, da se otvore, da pokažu emocije. Nadam se da ćemo mi malo da podstaknemo, barem onih tri odsto, da se deca otvore i da se više ne plaše druženja, da pokažu svoje pravo biće, a ne da se prilagođavaju u masu i da tako bivaju nesigurni i zatvoreni.

Đorđe: Ja igram Filipa, Vanjinog brata, koji je za razliku od ostalih likova dosta preduzimljiv i osoba koja živi na svoju ruku. Vrlo je spreman za svoje godine, ali je jako nezreo. On je neko ko zapravo nailazi na prave životne opasnosti. Upada u mutne priče, ima neke svoje ideje kako da poboljša život. On je veoma inteligentan, ali i bezobrazan. U tom njegovom ludilu, inteligenciji i raskrsnici života na kojoj se nalazi, pratimo veliku promenu kroz celu seriju. On postaje zrela odrasla osoba koja je zaštitnički nastrojena prema svima u svom okruženju. Neko ko na kraju postane najpreduzimljivija i najsposobnija osoba u tom društvu u seriji. To mi je bilo interesantno da odigram jer Filip kasnije potpuno promeni sve. Mislim da je Filip jedan od najbolje napisanih likova. Svaka njegova odluka je potpuno luda i mislim da će ljudi biti prikovani za ekran.

Imali ste priliku da vidite prve dve epizode na Sarajevskom filmskom festivalu. Šta biste na osnovu vašeg utiska nakon gledanja rekli, kakva nas to serija očekuje?

Đorđe: Serija zrači svežinom, mladošću. Dosta njih, koji su mislili da je to tinejdž serija, jer smo je mi tako najavljivali, su na pretpremijeri shvatili da je ovo priča za sve uzraste. Svako može da se prepozna u njoj. Ima raznih likova, a sve njih igraju velikani našeg glumišta i svi su ih opravdali. Očekujem da će stvarno biti gledana i nadam se da možemo da dosegnemo visine. Priča je spontana, kao i način na koji smo mi radili. Dosta toga je nastalo iz naših improvizacija. Produkcija je dovela mlade ljude, dala im je velike uloge, radili su sa nama da bismo mi bili najbolji i da bi to ispalo kako treba. I ja jedva čekam da gledam seriju. Ona je život. Što bi rekao Hičkog, uzmeš život, izbaciš dosadne delove i eto ti drame. E, to je to! Svima je interesantno da vide mlade ljude jer će svako kroz seriju da se priseti svoje mladosti. Radnja se vrti oko petoro mladih i svaki od naših likova se sa svojim problemima nosi drugačije. Ta serija je odrastanje, put koji svako od nas mora da prođe. Pritom, serija odlično dočarava život na Balkanu.

Đorđe, u poslednje vreme imali ste priliku da igrate različite mladiće koji su smešteni u određene kontekste i situacije. Šta ste, radeći na njihovim ličnostima, naučili o mladima? 

Đorđe: Odrastanje je neizbežno, a verujem da svaka osoba po sebi jeste svoja priča i bajka. Svaka osoba koncipira svoj život kroz neka svoja iskustva. Tako i mladi ljudi postaju odrasli. Svaki od mojih dosadašnjih likova je smešten u različite životne okolnosti i postao je to što jeste upravo zbog tih okolnosti. Kada spremam ulogu gledam sebe i stavljam se u određene okolnosti, na taj način probudim neka osećanja, stvorim sliku života i bude mi jasnije. Trudim se da razumem svog lika. Radeći na ovim likovima shvatio sam da ne možeš svoje dete da naučiš kako da živi svoj život, to je rulet, sreća, kakva će on ličnost postati zavisi od milion faktora.

Ivana: Mislim da je jako lepo prošlo. Jako sam zadovoljna. Startovali smo divno. Svi smo išli sa predznanjem da će ovo biti tinejdž drama, sa nama mladima u fokusu, ali uglavnom sam čula utiske da ovo nije serija za decu, već ona koja će spajati porodicu u 20 časova i na jedan vrlo lep način otvarati teme koje možda roditelji danas ne znaju kako da otvore sa svojom decom. Nekoliko starijih ljudi mi je prišlo i reklo da će imati sa detetom o čemu da razgovaraju. Mi u seriji pratimo mlade ljude koji se nalaze u nekakvim problemima, koje smo svi mi imali. Svi smo se borili sa prihvatanjem u društvu, biranjem puta i uticajem roditelja, društva. Mislim da će se klinci dosta pronaći, ali s obzirom na to da imamo i roditelje u seriji i oni imaju svoje dileme isto kao i mlađi likovi. Mislim da smo napravili seriju koja će biti i trendi. Ovo će biti nešto što može da gleda i moj deka, moja mlađa sestra, ali i moja mama, tata i ja. Deluje mi da dugo nismo imali takav projekat i da će se ljudi povezati sa likovima i da će sa uzbuđenjem pratiti 30 epizoda. Serija, koliko sam videla, zaista ima neku dinamiku, drži pažnju, a ima i komedije. Lepa porodična drama, tako bih je definisala.

S jedne strane pored vas mladih bili su velikani glumišta poput Cece Bojković, Nikole Koja i Branke Katić, a sa druge je u kadru bio i Mihajlo Veruović Vojaž, koji nema iskustva u glumi. Kako je izgledala ta razmena energija i znanja među vama i je li ta raznolikost obogatila vašu glumu i rad na projektu?

Ivana: Stvarno jeste. Kada pričamo o starijim kolegama sa nekima sam se do sada srela, a sa nekima nisam. Ali, oni su definitivno mnogo doprineli i pomogli nama mladima da izguramo sve. Imali smo jak tempo i dobili smo od njih hiljadu i jedan savet. Podstiče te kada imaš tako  fenomenalne glumce u kadru pored sebe. Kada sam čula da će Vojaž igrati bila sam malo skeptična. Uvek je tako sa naturščicima, to je normalno, ali on se pokazao odlično. Ima talenta, veoma je brzo shvatio kako funkcioniše set, kamera i to vreme koje je na setu jako važno. Bio je na visini zadatka, baš je profesionalac. Pored svih nas koji smo školovani glumci uopšte nije kaskao i mislim da je bio baš fenomenalan. Na snimanju su bili i Nucci, 2Bona i meni je drago, jer je to nešto što bi bilo jako sredstvo da se dopre do mladih jer su oni zaista trenutno jedni od najpopularnijih izvođača. Nadam se da će se klinci poistovetiti sa likovima i da će naći načina da se izbore sa svojim nedoumicama i nesigurnostima.

Đorđe: Stariji glumci su došli sa stavom da žele da nam pomognu i da mi damo najbolje od sebe. Dali su nam primer kako treba da postupamo jedni prema drugima. Mihajla smo svi prihvatili kao kolegu, od početka, niko ga nije gledao samo kao pevača. On je i primio i vratio tu energiju i uspeo je, dostigao je to što je trebalo da postigne. Mi smo razmenjivali ljubav i umetnost jedni među prema drugima.

Vladimir Bijelić