Studije italijanskog i španskog od septembra na Filozofskom u Novom Sadu

Mada su studijski moduli dobili najviše ocene i išli kao dopuna već akreditovanom programu Jezik, književnost i kultura, odobrenje je stiglo nešto kasnije, i to najpre za master, a potom za osnovne studije italijanskog odnosno španskog jezika, objašnjava šef Odseka dr Aleksandra Blatešić.

– Tako smo propustili prijemni junski rok, koji je svim fakultetima najvažniji, a onda dobili priliku za septembarski, koji je ove godine nama i jedini – dodaje Aleksandra Blatešić. –  Svi oni koji su se već upisali se na studijski program u okviru Filozofskog fakulteta ili društveno-humanističkih nauka na nekom od drugih univerziteta u Srbiji, mogu takođe da konkurišu za module Italijanski jezik, književnost i kultura i Španski jezik, književnost i kultura 1. i 2. septembra. Tražena će im biti potvrda da su položili prijemni ispit, a stečeni bodovi će im biti priznati. Na osnovu toga, formiraće se nova rang-lista. Za italijanski je obezbeđeno pet budžetskih i 15 samofinansirajućih mesta, a za španski 10 budžetskih i  20 samofinansirajućih. Nadamo se da će kasnije kvote biti i više. Prebacivanje sa jednog studijskog programa na drugi traje od 1. do 15. septembra. U oktobru zainteresovani, i to svršeni filolozi ili akademci iz srodnih oblasti, koji bi polagali neku razliku, mogu da se prijave i na master studije iz ova dva modula.

Osim karlovačkih đaka, kaže sagovornica, očekuju sve zaljubljenike u italijanski odnosno španski jezik i kulturu, koje izučavaju mahom u privatnim školama stranih jezika. Dok, prema statistici, španski zauzima treće mesto u svetu po broju izvornih govornika, italijanski je četvrti po broju onih koji ga uče.

– U državnim osnovnim i srednjim su oba jezika tek novom reformom u obrazovanju 2000. uključena u programe, ali vrlo skromno. Nešto više se uči italijanski. U Novom Sadu ga imaju, recimo, OŠ „Petefi Šandor” i Srednja muzička škola, i to sve četiri godine zbog repertoara, a ranije je bio izborni predmet i u futoškoj OŠ „Miroslav Antić” – objašnjava Blatešićeva, dodajući na spisak pojedine srednje škole u Beogradu, Subotici, Kikindi, Pančevu i drugim mestima Srbije. – Manje je zastupljen u Vojvodini, možda i zbog toga što imamo mnogo jezika nacionalnih manjina, pa su učenici već bilingvalni.

Da formiraju odsek na Filozofskom fakultetu, odlučili su ponajviše zbog težnje studenata za višim nivoima znanja, dok je drugi razlog tržište rada, dodaje sagovornica.

– Italijanski se na našem fakultetu podučava već 43 godine, a španski 25, i to u okviru drugog stranog jezika sa studente francuskog i kao izborni jezik za sve studijske grupe. Međutim, akademci dolaze sa zahtevima da više i duže uče, te smo, kao privremeno rešenje, uveli fakultativno nivo B1. Iako još nismo upisali nijednog brucoša, na adresu odseka već stižu ponude za zaposlenje, najviše od IT kompanija kojima trebaju prevodioci i osobe koje će direktno komunicirati s klijentelom – otkriva ona.

Za formiranje odseka, dodaje, bilo je važno da se pojača domaći nastavni kadar.

– Naš razvoj koncentrisan je na 21. vek. Od trenutka kada je počeo da se predaje italijanski, uglavnom su nam dolazili strani lektori, izvorni govornici, preko konkursa koji je organizovalo ministarstvo matične zemlje. Posle pet godina, koliko bi ostajali u Srbiji, nije postojao način da se produži njihov angažman. Iako smo veoma zahvalni na takvoj podršci, te dobroj saradnji, učestala smena kadra nije bila trajno rešenje. Osim toga, usled ekonomske krize, brojne zemlje, među njima Italija i Španija, smanjile su broj ministarskih lektora jer je to velika investicija, budući da su u obavezi da im obezbede platu, smeštaj, prevoz, zdravstveno osiguranje, selidbu u Srbiju, a posle i nazad. Dolazak stranih predavača je još uvek na neki način aktuelan, ali preko drugih konkursa. Reč je o mlađem kadru koji ima ugovor na godinu-dve dana – dodaje.

Tokom procesa akreditacije, recenzentska komisija zaključila je da se program pomenutog odseka znatno razlikuje od programa na univerzitetima u Beogradu i Kragujevcu, i po inovativnosti i po kvalitetu, što je novosadskom Filozofskom fakultetu i bio cilj.

– Insistirali smo na uvođenju kulturoloških elemenata jer smo uvideli da se u svetu sve više pažnje poklanja upravo kulturi i civilizaciji, pogotovo stranoj. Današnja komunikacija je vrlo intenzivna, dinamična, direktni kontakti su laki, česti, mnogo brži nego što im se čovek može prilagoditi. Suočavajumo se sa drugim stilom života, mentalitetom i, možda najvažnije, sa običajima. S druge, strane, sticanje važnih jezičkih veština i kompetencija omogućiće sudentima da savladaju elemente poslovne korespondencije, te da nakon školovanja slobodno i otvoreno komuniciraju na stranom jeziku – kaže dodajući kako će svi imati priliku i da provedu ceo semestar na nekom od evropskih univerziteta.

Prijemni ispit za osnovne studije biće održan 5. i 6. septembra, a kandidati će moći da izaberu hoće li polagati test iz poznavanja srpskog ili pak italijanskog odnosno španskog jezika, i to na nivou A1.2, koji je zajednički referentni okvir za žive jezike.

– Ako je neki učenik završio italijanski u osnovnoj školi, možda nije imao mogućnost da nastavi učenje istog u srednjoj. Zbog takvih prekida ne možemo da očekujemo visok nivo znanja, niti smemo nekog direktno usloviti da uzima privatne časove. Otud opcija da se polaže srpski jezik, bez književnosti, kako bismo proverili nečiju filološku spremnost i sposobnost. Sve informacije o sadržaju testova po celinama nalaze se na sajtu Filozofskog fakulteta, a zainteresovani nam se mogu obratiti i putem imejla italo.iberoamericano­ff.uns.ac.rs. Kako za ovu školsku godinu nismo stigli da organizujemo pripremnu nastavu, otvoreni smo za konsultacije – napominje Blatešićeva.

 Slađana Milačić