Viktorija Janić – od korporativnog sveta do umetnosti

U naš grad i na ove prostore donosi novi vid umetničkog izražavanja i pregršt jedinstvenih dela bogatog kolorita, rađenih tehnikom papirnog filigrana – sve oblikovano rukama. Pri spajanju naizgled nespojivog, prva inspiracija bila joj je američka umetnica Lisa Nilson, koja obrađuje oblast medicine i radi posebnom tehnikom, sa čijim se radovima Viktorija susrela u vreme studija u Americi.

- Tada nisam ni pomišljala da ću jednoga dana ja za svoj rad odabrati upravo tu tehniku – seća se Viktorija Janić. - Pri povratku u Srbiju dugo sam tražila svoje mesto pod nebom, a kod nas je, nažalost, sa zaposlenjem situacija takva kakva jeste. Radila sam u bankarstvu, a onda su me, zajedno sa većim brojem ljudi, otpustili. Tada sam razmislila i rekla sebi da nisam nesposobna, setila sam se Lise Nilson i njene tehnike, odredila koncept, proverila šta mi je potrebno... Želela sam sama da steknem svoj identitet, unesem nešto novo i inovativno. Jesam ostvarena, imam karijeru iza sebe, ali nemam umetničko iskustvo, gradim ga tek sad. Dve godine sam posvetila istraživanju, a sve mi je išlo sa lakoćom, što sam osetila kao znak da treba da nastavim u tom smeru. Koristeći papirni filigran, unikatno dizajniram 3D minijaturne predmete, apstrakciju, cveće, životinje i slične motive potrebne za kompoziciju dela, koju potom instaliram u ofarbanu kutiju lipovog drveta i uramim u staklo. 

Interesovanje i ljubav prema umetnosti Viktorija gaji od detinjstva, a za sebe kaže da je veštinu rada rukama nasledila od roditelja, čiji su poslovi i sklonosti zahtevali pedantnost, preciznost i smisao za detalje. Od detinjstva neprestano nešto stvara, a kao tinejyerka sama je naučila da šije, kupovala je časopis “Burda” i krojila. Iskoristivši stečeno znanje i obrazovanje, spaja matematiku i umetnost, a njen izbor je matematičar Fibonači.

- Zlatni presek i Fibonačijevi brojevi inspirisali su velike umove kroz istoriju i darovali su nam neka od najlepših umetničkih dela u kojima danas uživamo, a njegove spirale i sekvence upotrebila sam u svojim radovima – objašnjava Viktorija. - O Fibonačiju deca uče u osnovnoj školi, a ja prvenstveno stvaram za decu i svoje radove vidim u dečjim prostorima. Verujem da ona imaju fotografsko pamćenje i kad vide nešto, ostaje im u sećanju. Prikazujem dosta cveća i životinja, sve što smatram da će zaintrigirati dečji um, a koloritom u svojim delima želim da ih privučem i podstaknem na razmišljanje. Nisam imala tu sreću da se ostvarim kao majka, bog nam nešto podari, a nešto oduzme, ja sam u ovome našla satisfakciju i biće mi drago ako svojim radovima ostvarim misiju da usrećim dečja srca. Želja mi je da im na svoj način predstavim prave vrednosti.

Viktorija Janić je u maju imala izuzetno uspešnu prvu samostalnu izložbu “Umetnost papirnog filigrana, skulpture i instalacije – Matematika, umetnost i iskustvo”. Želela je da sve krene iz Novog Sada, međutim izložbi je od 27. aprila do 11. maja vrata otvorila opština Beočin u prostorijama Centra za kulturu, sport i turizam. Kvalitet njenih dela ubrzo je prepoznat, te je već od 7. juna izložba otvorena u Privrednoj komori Vojvodine i moguće ju je pogledati do 1. avgusta.

- Na izložbi sam čula zanimljive komentare onih koji me dugo poznaju: “Pa ti iskačeš iz ovih slika, kao da si kroz njih knjigu napisala!” – otkriva Viktorija. - Ja sam realista i volim da prikažem stvari kakve jesu, da budu prepoznatljive, to je moj pravac. Ujedno sam i tradicionalista, te su se među mojim delima morali naći “Petrovaradinski sat”, jer živim u Petrovaradinu, ali i “Manastir Gračanica”.

„Licidersko srce“, „Morski svet“, „Labudovi“, „Sunčev sistem“, „Kibic fenster – ljubičice u prozoru“, „Pčelinji ples“, „Zumbuli“, „Lubenice“, „Šumska simfonija“, „Petrovaradinski sat“, „Manastir Gračanica“... – šarolik je svet tih unikatnih dela. Suncokret je jedan od omiljenih motiva ove samostalne vizuelne umetnice, te se često pojavljuje u njenim radovima, u kojima je i dosta psihologije. Radi pretežno veće formate da bi, kako objašnjava, tehnika papirnog filigrana došla do izražaja, ali sve veličine, u zavisnosti od želja, dolaze u obzir.

- Mali radovi jesu simpatični i to može da bude vid znaka pažnje, ali kad osmišljam kompoziciju, nekako je uvek vidim na većoj površini, jer zaista su drugačiji i efekat i doživljaj – potvrđuje Viktorija Janić. - U početku sam radila male formate, moji prvi radovi su dela „Maca i mačor – hipnoza jedne ljubavi“, „Lubenice“ i „Paun“. Da biste razumeli mene i moj rad, potrebno je shvatiti simboliku i povezati je sa sa mojim životnim iskustvom, međutim, ono nije samo moje. Paun je simbol ponosa, lubenicama sam se izuzetno radovala u detinjstvu. Mnogo ljudi može da se poistoveti, jer i drugi su u ranoj mladosti, recimo, imali ljubav, voleli cveće i voće, nekoga izgubili... I na taj način mogu da izazovem emociju kod posmatrača. Suncokret je jedan fascinantan primerak Fibonačijevog niza, a i sama sam fascinirana tim cvetom. Odabrala sam temu Fibonačija i prirode. Moja interesovanja su zaista široka, volim i grčku mitologiju, arheologiju, arhitekturu... Fibonači će uvek biti tu, samo će se teme smenjivati.

B. Pavković

Foto: Privatna arhiva