Kraljice pronose blagoslov u Rumi

Običaj je obnovljen angažovanjem Ansambla narodnih igara i pesama „Branko Radičević“ i umetničkog rukovodioca Petra Popovića, a u Kulturnom centru „Brana Crnčević“ njihov rad je predstavljen zaljubljenicima u tradiciju i kulturno nasleđe.

Etnološkinja Zavičajnog muzeja u Rumi Jelena Arsenović kaže da „Kraljice“ predstavljaju povorku lepo obučenih i nakićenih devojaka koje svojim pesmama i igrom donose berićet i blagostanje domovima koje posete. O „Kraljicama” je pored etnološkinje govorio i umetnički rukovodilac ANIP-a „Branko Radičević“ Petar Popović.

„Kraljice” su gotovo uvek su išle na Duhove (Sveta Trojica) i tada su ih domaćini primali u svoja dvorišta gde su posle otpevanih pesama dobijale razne darove. U nekim krajevima ovo je bila prilika da „Kraljice“ pogledaju gde ima koji momak za ženidbu, a i da im ovo bude svojevrsna promocija. Još Vuk Stefanović Karayić beleži njihovo postojanje na prostoru Srema, moglo se čuti na predavanju organizovanom u okviru manifestacije Kulturno leto.

Podsećamo, 1. juna 2015. godine „Kraljice”, članice ANIP-a „Branko Radičević” Ruma, ponovo su krenule Rumom. Obilazile su domaćinstva i ustanove kao i sve one koji su ih svraćali u domove. Cilj je bio da se običaj vrati u narod i da se prenosi na mlađe generacije, te da se tradicija sačuva.

Jelena Arsenović je napomenula da je običaj sam po sebi višeslojan i može da se posmatra sa nekoliko aspekata, te da on u sebi ima elemente i prethrišćanske tradicije, ali i da je u prošlosti bio značajan za zajednicu, porodicu i pojedinca.

-Kao i većina običaja koji se vezuje za godišnji ciklus praznika, tako i ovaj običaj obredne povorke „Kraljica“ ima svoje paganske, prethrišćanske elemente koji se jasno uočavaju, a sa druge strane data mu je hrišćanska osnova tako da je ambivalentan i ta objašnjenja i hrišćansko i prethrišćansko se nekako preklapaju, a u suštini u tome je i čar i bogatstvo naše narodne tradicije - ocenila je kustoskinja Zavičajnog muzeja Ruma.

Vraćanju starog običaja u Rumu prethodilo je trogodišnje istraživanje, istakao je Petar Popović, koje je bilo veoma izazovno, jer pisanih tragova nije bilo mnogo.

- Okosnica istraživanja je bila jedna pesma i jedna  fotografija, koji su nam pomogli da se vežemo za Srem i za Rumu i da dalje nastavimo sa rekonstrukcijom običaja. „Kraljice“ predstavljaju povorku lepo obučenih devojaka u najlepše nošnje. Zakićene su  dukatima, podeljene su među sobom po ulogama. To su kraljevi, kraljice, gornji pevači, donji pevači, barjaktari i kraljičica kao centralna ličnost cele povorke - navodi Popović. -One pronose blagoslov koji je sveštenik dao. Prvi put kada kreću u povorku one dolaze prvo u crkvu, pričešćuju se, dobijaju blagoslov od sveštenika i dalje taj blagoslov pronose po zajednici. Tom prilikom pevaju se razne pesme.

On dodaje da se još kod Vuka beleže 23 različite pesme, za domaćina, za domaćicu, za neudato momče i devojče, za devojčicu, za malo dete, đače i tako dalje.

- Mi smo uspeli da rekonstruišemo neke od pesama po zapisima i one se danas pevaju u Rumi - napominje Popović.

Opština Ruma je podržala projekat „Kraljice“ od samog početka, njegove početne faze, istraživanja, sakupljanja potrebnih informacija do same realizacije. Običaj sada sam po sebi postaje tradicija i vraća se u one okvire gde mu je oduvek i bilo mesto, među narod, kažu iz lokalne samouprave.

M. Stakić