Gudački kvartet „Acies” i „Izvan nule” Aleksandre Vrebalov

Tako je ovo festivalsko okupljanje priuštilo poštovaocima muzike različitog ukusa brojne novine i mogućnosti istraživanja sopstvenog muzičkog iskustva. Upravo takav jedan iskorak u novo predstavlja koncert izveden 15. juna na kojem je gudački kvartet „Acies” (Austrija) izveo najpre Ravelov Gudački kvartet u F-duru, a zatim, uz Hor Škole crkvenog pojanja Sveti Jovan Damaskin, kompoziciju Izvan nule svetski poznate i priznate kompozitorke Aleksandre Vrebalov, uz projekciju dokumentarnog filma uvaženog američkog reditelja Bila Morisona.

Ravelov Kvartet iz 1903. na početku večeri bio je odlična priprema za „gezamtkunstverk“ koji je sledio. Umetnici u ansamblu pokazali su istančan osećaj za zajedničko muziciranje, učinivši od Ravelove partiture prostor u kojem su uspeli da izvedu takvu paletu boja i atmosfera da su zvuk kvarteta doslovce pretvorili u orkestarski, u kojem zvuče i duvački i udarački instrumenti. 

Brojna su umetnička dela posvećena stradanju u Prvom svetskom ratu, tom vremenu u kojem su „starci sahranjivali svoju decu”. Među njima je i kompozitorka Aleksandra Vrebalov koja je prikazala svoj antiratni stav u gudačkom kvartetu Izvan nule praćenom dokumentarnim filmom Bila Morisona. Ovo delo nastalo je kao kompozitorska porudžbina Univerziteta Berkli (SAD). Reč je o opusu u kojem su audio i vizuelni nivo polifono ispreprepleteni kao ravnopravni partneri. Ipak, važno je napomenuti da je u ovom slučaju muzika prethodila vizuelnom sadržaju, različito od uobičajene prakse stvaranja „primenjene muzike“.

Gudački kvartet „ Acies” i Hor Škole crkvenog pojanja Sveti Jovan Damaskin iz Kovilja izveli su ovaj svojevrstan polimedijski projekat na momente potresno, na momente napeto, duboko iskreno i doživljeno. Tako je publika postala bogatija za još jedno ostvarenje Aleksandre Vrebalov, u kojem autorka uz sopstveno muzičko tkivo tka i citatno „višeglasje“, gde se čuju i militantni govori državnika, i zvuci bombardovanja i vojnih naredbi, nevini glas devojčice i recitovanje dadaističke poezije: „Želela sam da Izvan nule bude relevantan komad i za naše vreme, a da nas istovremeno poveže, i to preko čula, više nego intelektualno, sa miljeom Prvog svetskog rata”, opisala je klompozitorka.

Sam vizuelni prikaz Bila Morisona, kompletno sačinjen od citata illo tempore – od montaže starih nitratnih gotovo uništenih filmskih traka snimanih u Prvom svetskom ratu – predstavio nam je „iskidane” prizore povesti Velikog rata čiju težinu još jedino muzika i može izneti.  Završetak dela doneo je publici zvučnu katarzu uz vizantijski napev Vječnaja pamjat pojaca koviljskog manastira, čija je molitvena atmosfera dirnula svakog, bez obzira na veroispovest. Tako je poruka Aleksandre Vrebalov i Bila Morisona o besmislu rata i razaranja, umetnički uzvišeno, potresno i iskreno podržala programski luk Tvrđava mira EPK 2022.

        I. Prodanov