Putopis iz Severne Makedonije: Ohridsko jezero

Kada smo stigli, prvi utisak je da je Ohridsko jezero prava vazdušna banja, jer se nalazi na skoro 700 metara nadmorske visine okružen Galičicom, Jablanicom i Mokrom Planinom. Upravo zbog te nadmorske visine, a i zbog planina kojima je jezero okruženo ovde uvek piri neki vetrić. Za one koji ne podnose vrućinu ovo je mesto gde nema vrelih letnjih dana, a noći su sveže i prijatne. Meštani tvrde da ovde nema ni naglih prelaza godišnjih doba i da je klima prijatna, bez magle u ostalim mesecima.

Smatra se najstarijim jezerom u Evropi i ne samo da spada među njena veća jezera, nego i u najdublja, jer mu je maksimalna dubina 289 m koja je izmerena na samo pet kilometara od obale između sela Trpejci i Peštani. Drugi utisak je da je Biljana stvarno mogla beleti platno na Ohridskom jezeru, jer je voda čista i kristalno bistra, meštani kažu da je maksimalna prozirnost vode čak do 22 metra!

Naziv Ohrida, a i jezera je od slovenske reči hrid (vo hrid) koja sugeriše da je nastao na hridi iznad jezera, a ime iz nekih starijih vremena, antičkih je Lihnidos – Belo jezero, mada neki kažu i jezero svetlosti ili čak Božanska svetlost. Poetičan naziv iz starih vremena potpuno mu odgovara i verujemo da je mnogim slikarima i fotografima pravi izazov da zabeleže tu njegovu svetlost, različitu kako dan odmiče.

U gradiću Ohrid dočekale su nas kaldrmisane ulice i autentična balkanska arhitektura sa orijentalnim šmekom. Drago nam je što je taj stari deo Ohrida podno Samuilove tvrđave još uveko očuvan i ono što se gradi u tom delu prati belu boju zidova, liniju i oblik starih kuća sa prozorima tamne boje drveta.

U starom delu grada je čuveni bazar sa pijacom, česmom i hamamom. Tu se nalaze i radionice starih zanata, ali i brojne prodavnice nakita sa čuvenim ohridskim biserom. Ovaj biser ne stvaraju školjke, nego se pravi od sedefa školjki koje žive jedino u Ohridskom jezeru. Zatim se uzima krljušt ribe iz roda pastrmki koju ovde zovu plašica i od njih se pravi emulzija koja se nanosi na podlogu. Naravno, emulzija je najspecifičniji deo izrade bisera. Poznato je da samo dve porodice, Filev i Talev, imaju tajni recept za proizvodnju ohridskih bisera. Prema lokalnoj legendi, izvesni ruski imigrant je početkom XX veka samo njima otkrio tajnu... Kako bilo, ohridski biseri su na ceni kao pravi, jer su večni („običnim“ je trajnost 150 godina). Mnogi upozoravaju da su samo oni koji imaju kod i setifikat zaista i ohridski biseri. Cena manjeg bisera je 15 do 20 evra.

Kada planirate da obiđete Samuilovu tvrđavu morate da znate da je ona otvorena za posetioce po evropskom radnom vremenu od 9 do 17 sati, ali obližnji arheološki kompleks na Plaošniku možete da obiđete i posle tog vremena. Ovo se smatra jednim od najvažnijih arheoloških lokaliteta Severne Makedonije – a ujedno je i to mesto sa kog je počela da se širi slovenska duhovnost i kultura. Tu se nalazi crkva Svetog Klimenta i Pantelejmona, koja je zapravo izgrađena na osnovama manastira iz IX veka, koji je sagradio Sveti Kliment kada je došao u Ohrid.

Osim što je to bilo mesto za održavanje liturgija tu se učilo i ćirilično pismo (ćirilica je nastala u Ohridu). Ova škola je bila poznata kao Ohridska književna škola iz koje je vremenom nastao i Prvi slovenski univerzitet, kojim se Ohrid ponosi. Tu je formirano i sedište ohridske arhiepiskopije. Čuli smo da je Mihailo Pupin, čiji roditelji potiču iz ovih krajeva, poklonio zvonik crkvi. Nešto niže, kroz borovu šumu nalazi se jedan od najslikanijih motiva sa Ohrida crkvica Sveti Jovan Kaneo.

Još jedna crkva je zaokupila našu pažnju – izuzetno arhitektonsko zdanje crkva Svete Sofije. To je trobrodna bazilika izgrađena krajem X veka, a u XI je ukrašena freskama koje se smatraju među najlepšim u vizantijskom slikarstvu. Najbolje očuvane freske ove crkve se nalaze u oltarskom prostoru, gde je oslikana Bogorodica na prestolu sa malim Hristom. Skrenuli su nam pažnju da se ispod te freske nalazi jedna od najzanimljivijih fresaka ove crkve – Pričešće apostola. Neimari su obdarili ovu jedinstvenu svetinju i izuzetnom akustikom pa sama crkva i njena bašta bivaju često centralno mesto održavanja tradicionalnog Ohridskog letnjeg festivala.

Spustili smo se niže do obale jezera gde se nalaze restorani koji nude odličnu makedosnku kuhinju. Probali smo, naravno, i čuvenu ohridsku pastrmku. Apetit nam je otvorila žolta – poznata makedonska lozova rakija koja je odležala u dudovom buretu. Uživali smo pogledu na zaista čarobno jezero. Na kraju, uz čašu temjanike sabirali smo lepe utiske i gledali jezero gde „Lihnida kajče veslaše“ i u sebi čuli kako tiho peva pesmu „Biljana platno beleše“.

Marina Jablanov Stojanović