Nevena Vukes, glumica: Proživeli smo ono o čemu smo pevali
Prelepu glumicu Nevenu Vukes koju smo zavoleli u serijama „Cvat lipe nad Balkanom”, „Švindleri”, „Vojna akademija”, „Vatre ivanjske”, „Prvaci sveta” i mnogim drugim ulogama, sreli smo nedavno na Festivalu CMC u Vodicama gde se predstavila kao tekstopisac, a njen suprug Marko Vukes kao kompozitor pesme „Sanjam još brod” u izvedbi Marije Jelovečki, te smo je upitali da li ima još stihova u njenoj pesmarici koje bi ona i Marko otpevali zajedno?
- Pišem od svoje 13 godine, a nadam se da će i ponešto od toga biti korisno. Što se tiče pevanja, malo publike zna za to ali postoji već snimljen i objavljen naš duet „Jedno drugo imamo”, i ta pesma se pronašla na Markovom poslednjem albumu „Žedan tvoje ljubavi” koji je izdala Croatia Records početkom 2020.godine. Nekako simbolično je baš te godine kada je počela promocija pesme i albuma došlo do korone, a vrlo brzo i zemljotresa u Hrvatskoj usled koga smo ostali bez svog porodičnog doma. Samim tim je i promocija pesme i albuma stala. I tako smo imali prilike da upravo ono što smo opevali, zapravo i oživimo. Publika može na Jutjubu pronaći video spot i poslušati pesmu - rekla je šarmantna Nevena Vukes čije smo velike životne promene pratili i na njenom Jutjub kanalu „Naš novi početak”.
Možda ste jedna od najmlađih osoba kojoj je Tanja Peternek posvetila emisiju „TV lica…kao sav normalan svet” jer zaista imate mnoge talente ali i životna iskušenja. Prvo kao mlada i veoma popularna glumica, udajete se i selite u Hrvatsku. U vremenu individualizma kada se retko prave kompromisi i kada porodica najviše ispašta, kako jedna žena u usponu karijere, donosi takvu odluku?
- Ljubav ne bira ni vreme ni mesto po našoj pameti, onako kako smo mi zamislili. Tako se dogodilo bar u mom slučaju. Moje srce je tražilo dom, i Bogu hvala pronašlo.
Potom je usledila korona koja i vas i supruga ostavlja bez posla a onda i zemljotres 2020. godine kada ste ostali bez porodičnog doma. I opet vi nekako nalazite snagu i svoj „Novi početak” beležite na Jutjub kanalu? Kako u ruševinama nastaje ideja, kako se u haosu nađe snaga?
- Jedan moj prijatelj je mudro rekao kako „bez NADE - ništa”, pogotovo u teškim vremenima. Kada ima prvo nade, onda se i ljubav i vera poslože. Tako sam i ja razumela taj period našeg života u kome da nije postojalo nade na Boga, teško da bismo muž i ja razumni izašli iz svega što nas je zadesilo.
Vaš Jutjub kanal „Naš novi početak” u kome ste snimili kako sređujete kontejner koji vam dodeljen kao privremeni smeštaj, stekao je veliki broj pratilaca koji raste mada je poslednji video postavljen pre dve godine kada je jedan deo priče završen, oni bi se sigurno obradovali nastavku, imate li takve planove?
- Ideja za nastavkom postoji, i radujem se danu kada ćemo se okrenuti tome i da se na neki poseban način zahvalimo svim tim ljudima koji su nas, Bogu hvala, bodrili i ohrabrivali u tom periodu našeg života.
Osnivač ste i „Teatra Vihor” koji je putujuće pozorište. Koje su prednosti pozorišne trupe nad matičnim pozorištem i hoćete li uskoro doći s nekom novom predstavom?
- Nikada nisam bila stalni član nekog matičnog pozorišta tako da ne bih mogla da sa sigurnošnju uporedim prednosti i mane jedne i druge strane. Kada sam gostovala po pozorištima kao honorarac znam da sam uvek imala osećaj da sam nešto zaboravila…bilo mi je neobično da treba „samo da glumim”. Sačeka me ispeglan kostim, šminkerka, nameštena scena… Dok u „putujućem pozorištu” upoznaš kroz godine svaki šraf predstave, od utovara/istovara scenografije, nameštanja reflektora, sortiranje i spremanje kostima… svakog najmanjeg detalja. Hiljadu stvari se dogodi do pred sam početak hiljadu i prve stvari a to je predstava pred publikom. Pritom, „Teatar Vihor” ima misiju da dovede svoje predstave i u najmanja mesta i samim tim je kroz sve to prožeta posebna odgovornost jednog kulturnog delovanja. Jednostavno ja to živim, ljubim i radim.
A trenutno radimo na novoj predstavi „Teatra Vihor”. U pitanju je tekst Brane Crnčevića „Prijateljstvo, zanat najstariji” i probe počinju sredinom avgusta, a očekujemo Beogradsku premijeru sredinom oktobra ove godine nakon čega kreće turneja po Srbiji.
Osnovali ste i pozorište za decu u Hrvatskoj...
- Krajem 2020. godine sa mužem sam osnovala pozorište u Mariji Bistrici. Zove se Bistrički teatar „Vende tam”. Posvećen je deci i mladima na temu pozorišta i muzike. Muž vodi hor, a ja dramski studio. U ovom delu Hrvatske, tačnije Zagorja, nije bilo dovoljno kulturnog sadržaja za decu i mlade. Godinama boraveći ovde osetila sam potrebu da delujem. Pronašla scenu, okupila stručan tim, registrovala i otvorila vrata pozorišta. Trenutno ovo maleno amatersko pozorište broji 40 članova, a to su deca koju roditelji dovoze iz najmanjih sela, udaljena neka i do 50 kilometara. Otkrio se među njima veliki broj darovite dece ne samo za glumu i pevanje nego i za pisanje, režiranje… Ta deca nemaju prilike da razvijaju svoje darove kao ostala deca u većim gradovima, zato je odgovornost još veća. I ovaj teatar je misija… ima ozbiljan i odgovoran zadatak da kulturno osvesti deo stanovništa. Inače, „Vende tam” je autentični zagorski izraz koji znači „U tom smeru”.
Pošto ste evidentno žena od inicijative, planirate li da napišete i neku seriju jer vas je publika u njima rado gledala, a čini se da su pozivi iz Srbije, uprkos hiperprodukciji, utihnuli?
- Istina je, pozivi za posao iz Srbije su stali, ima već nekoliko godina. Ne mogu znati konkretan razlog zašto je to tako, ali, Bogu hvala, moja volja za radom i stvaranjem još uvek nije stala.
Malo ljudi zna da ste hteli da studirate režiju i nedavno snimili kratkometražni film „Dobro se dobrim vraća”. Kako je nastao taj film i kada ćemo moći da ga pogledamo?
- Ljubav prema režiji je postojala oduvek, samo je meni bilo potrebno vremena da cela ta priča u meni dovoljno sazri. Još kao student glume na trećoj godini izašla sam na prijemni za filmsku režiju, na iznenađenje cele klase i profesora. Te godine je primao klasu Darko Bajić. Stigla sam do poslednjeg najužeg kruga, i profesor Darko Bajić mi je rekao da bi bilo najmudrije da svoje mlade godine tada iskoristim za glumu, da iskusim film kao glumica i onda ću na snimanju kroz godine polako otkrivati i svet/zanat režije. Tada sam bila jako ljuta na njega, naravno da nisam razumela u tom trenutku značaj njegovih reči, ali sve što je tada rekao se ostvarilo. Vrlo brzo sam dobila ulogu Inde u „Cvatu lipe na Balkanu” koju je režirao Ivan Stefanović isto jedan od članova komisije tada na prijemnom za filmsku režiju. A samo nekoliko godina kasnije dobijam ulogu poljske balerine Nine Herbert u predstavi „Klaustrofobična komedija” Dušana Kovačevića u režiji Darka Bajića na sceni Zvezdare Teatra… tada smo se prvi put sreli nakon prijemnog. Odmah nakon uloge balerine Nine, poverava mi veliku ulogu novinarke Nevene Vujošević u seriji „Prvaci sveta”. Na setu serije „Prvaci sveta” smo se zvali „kolege”, i dopuštao mi je nekoliko scena da prodiskutujem sa njim „rediteljski”. Kroz šalu zna reći da zamišlja kako ga zovem jednog dana da dođe na premijeru nekog mog filma… ko zna, možda jednog dana ako Bog da da smo svi živi i zdravi.
Trenutno potpisujem režiju za dokumentarac „Tek prvih 50” na temu 50. godina postojanja džudo kluba „Voždovac” iz Beograda. Premijera je bila u SC „Šumice” 2021.godine, a kratkometražni film „Dobro se dobrim vraća” je deo glavnog projekta Zagrebačkog Karitasa, humanitarnog udruženja. Film će biti javno objavljen na njihovim svim službenim platformama krajem avgusta ove godine i emitovan na HRT-u. Reč je o priči o krugu milosti i o podsetniku velike razlike između naše želje i potrebe. Za ovaj kratki film potpisujem scenario i režiju.
Nedavno ste postali i majka, da li je to pomalo promenilo vaše planove u smislu glume, režije, pisanja ili je rodilo neke nove ideje?
- Srećom nemam velike planove, sve ide prirodnim tokom i trudim se budno i mudro sve da pratim.
Snežana Milanović