Milan Mijatović, fudbaler, dvostruki pobednik plivanja za časni krst i učesnik tribaliona
Rođen je 2002. u Žitištu i odmalena je u svetu sporta. Godinama igra fudbal, a poslednju takmičarsku sezonu proveo je u provoligaškom karavanu, u dresu Fudbalskog kluba Inđija.
Dve godine je trenirao i boks koji mu je, kako kaže, najveća ljubav. Dvaput je do sada bio i učesnik bogojavljenskog plivanja u svom rodnom mestu i oba puta je prvi doplivao do časnog krsta. A dva puta je učestvovao i u sportskoj adrenalinskoj avanturi zvanoj Tribalion, prvoj pravoj trci sa preprekama u Srbiji, organizovanoj na Tari.
Njegovo ime je Milan Mijatović i on ovog vikenda na turniru u Trstu u Italiji nastupa kao igrač Fudbalskog kluba „Beli orlovi“ iz američkog Nju Yerzija, čiji članovi su, na proputovanju do Trsta, posetili i Zrenjanin. Kapiten ekipe Đorđe Uzelac, naime, rođeni je Zrenjaninac i zahvaljujući njemu ova sportska družina je boravila i u gradu na obalama Begeja.
-Stric moje devojke je trener u „Belim orlovima“ i on me je pozvao da se pridružim ekipi. Obradovao sam se i rado pristao, a pitali su me za još dvojicu fudbalera, pa sam pozvao moje drugare Nikolu Kosovića i Luku Mandića – priča za „Dnevnik“ Milan Mijatović, inače student beogradskog Fakulteta za menayment u sportu.
Prve fudbalske korake Milan je napravio u OFK Begej iz Žitišta. Posle je prešao u Radnički iz Zrenjanina, gde je proveo nekoliko godina, a potom je zadužio dres Rada iz Beograda. Put ga je zatim vodio nazad u Radnički, pa u matični klub Begej, odakle je otišao u Inđiju, gde je donedavno i živeo zbog obaveza u omladinskom pogonu kluba.
-Ne ostajem u Inđiji. Trenutno ne znam gde ću nastaviti karijeru, ali se nadam da će biti dobar izbor – kaže momak koji igra na pozicijama levog krila i špica.
Kao dečak je dve godine trenirao i boks u žitištanskom klubu Spartanac, kod trenera Milana Zorića.
-Imao sam 13-14 godina i to mi je bila prva, a možda i najveća ljubav. Odradio sam dva meča i bio sam drugi u Vojvodini. Ali sam u međuvremenu prestao da se bavim boksom, i to na nagovor oca, koji mi je kazao da ne želi da gleda kako dobijam udarce u ringu. Jedno vreme sam krišom išao na treninge, ali sam se onda definitivno posvetio fudbalu – otkriva Milan.
Šira javnost našeg sagovornika zna i kao dvostrukog pobednika plivanja za časni krst. Kaže da je zbog drugara odlučio da učestvuje u ovoj sve popularnijoj manifestaciji, ali da nije krenuo sa namerom da prvi dopliva do krsta.
-Prvi put sam plivao pre epidemije koronavirusa, a drugi put 19. januara ove godine. Osećaj je predivan, zaista ga ne mogu opisati rečima. Osećate poseban adrenalin. Zbog toga sam odlučio da ubuduće plivam svake godine – ističe Milan.
Kada smo već kod adrenalina, Mijatović je ove godine drugi put učestvovao u avanturi Tribalion na Tari. Takmičari različitih generacija i zanimanja, pristiglih iz svih krajeva zemlje, učestvuju u dve trke. Manje zahtevna, Tribalion Grin, ruta je dužine 12 kilometara, sa 31 preprekom. Prilagođena je rekreativcima i svim ljubiteljima prirode, koji žele da uživaju u izazovu. Na putu od starta do cilja učesnici nailaze na prepreke sa gumama, preskakaču grede i provlače se ispod njih, gađaju u metu, nose teret, provlače se ispod žice, prelaze preko merdevina, drvenih zidova…
-U teretani u koju sam išao pričalo se o Tribalionu. Isprva nisam ni znao šta je to, pa sam potražio na internetu. Ovaj događaj mi je odmah privukao pažnju, te smo ubrzo formirali tim i upustili se u avanturu. Drugi put sam išao sa momcima i devojkama iz Policijske uprave Zrenjanin i Vatrogasno – spasilačke jedinice. Prvi put sam učestvovao u zahtevnijoj trci, a ove godine u kraćoj, i to zbog fudbala. Sezona je bila u toku, pa nisam hteo da se forsiram. Ali, na jesen ću opet na težu stazu – odlučno će Milan Mijatović.
Željko Balaban