Novosadskim osnovcima najlakši bio kombinovani test

Elektrotehnička škola „Mihajlo Pupin” je za tu priliku primila pet osnovnih škola u okruženju: „Branko Radičević”, „Vasa Stajić”, „Petefi Šandor”, „Sonja Marinković” i „Žarko Zrenjanin”. Kako je objasnila pomoćnica direktora u toj srednjoj školi Sonja Svitlica, subota, 25. juna, i za njih je bila radna, jer su zaposlenima iz osmoletki pomagali da se lakše snađu u nepoznatom okruženju, te da na vreme brojevima obeleže mesta za polaganje testova.

– Najveći problem je bio ulazak preko 600 osmaka, pri čemu se moraju prozvati, ali sve smo uspeli da organizujemo. Đaci nisu bili raspoređeni po odeljenjima, nego po azbučnom redu, na nivou škole. Testove su polagali u učionicama, hodnicima i maloj fiskulturnoj sali. Veliku salu nismo mogli da iskoristimo jer je dislocirana, pa ju je teško kontrolisati – kaže Sonja Svitlica, napominjući da su prema deci postupali s pažnjom, znajući da je to važna i možda prva stresna situacija u njihovom životu.

Direktor OŠ „Petefi Šandor” Zoltan Arđelan je nakon 11 sati, kada su prostorije napustili i poslednji đaci, rekao kako su i deca i odeljenjske starešine imali tremu, ali kako je vreme odmicalo, bivalo je sve lakše, te je treći dan bio najopušteniji. Imajući to u vidu, posebno pred kombinovani test, upozorio ih je da ne žure sa odgovorima, naročito zbog toga što su svi zadaci bili zatvorenog tipa.

– Malo smo se plašili izmeštanja iz osnovnih škola, ali sve se jako dobro završilo – podelio je sa „Dnevnikom” utiske Zoltan Arđelan, dodavši kako su njihovi đaci bili smešteni u 12 učionica na prvom spratu. – Iako su deca došla iz pet škola, imala su iste uslove, a čujem da je i na drugim punktovima po Novom Sadu bilo slično. Elektrotehnička škola nas je lepo ugostila, tako da smo apsolutno zadovoljni. Na ovom punktu smo bili najbrojniji, a na završni ispit izašli su svi osmaci OŠ „Petefi Šandor”, od kojih je desetoro polagalo na mađarskom i 171 na srpskom jeziku.

Učenik Ognjen Grbić iz OŠ „Žarko Zrenjanin” objasnio nam je da nije bilo računskih zadataka, već je sve što se tražilo bila teorija.

– Ništa nije bilo preterano teško, bilo je važno samo da se ne brza i da se dobro razmisli – kaže Ognjen. – Svega sam se odmah setio i izašao već posle 45 minuta. Mislim da mi je sve tačno. O eventualnim bombama razmišljao sam možda prvog dana pred ulazak, a sada se toga setim tek kad ih neko pomene. Svakog dana dolazio sam na polaganje već u 7.45, a ovde su nas čekale nastavnice sa knjižicama i vodom za osveženje. Planiram da završim specijalizovani smer Lazine gimnazije, gde sam položio prijemni ispit za za audio-vizuelne i scenske umetnosti. Četvrti sam na listi, mada sa 180 bodova delim drugo mesto sa još troje vršnjaka.

Jovan Pavlović iz iste osmoletke tvrdi da nije imao tremu, a kombinovani test ocenjuje kao najlakši, dok mu je matematika bila najkomplikovanija.

– Nije bilo čudnih zadataka, ali dvoumili smo se oko rešenja iz hemije. Ovaj test sam bolje uradio nego probni jer sam imao više vremena da se spremim. Imaću po 19 bodova iz srpskog i matematike – kaže Jovan, inače odličan đak, koji sebe vidi u Svetinoj gimnaziji ili Srednjoj školi „Svetozar Miletić” na smeru finansijski administrator, koje je izabrao ponajviše radi društva.

Jeleni Rastović iz OŠ „Sonja Marinković” bilo je teže nego na probnom ispitu, posebno dok je rešavala poslednja dva matematička zadatka, pa se razočarala kad je videla rešenja. Nakon testa iz srpskog jezika pak mogla je biti zadovoljna jer je sakupila 19,5 bodova.

– Dvoumila sam se oko odgovora u jednom zadatku iz fizike, u vezi sa silom potiska, i u poslednjem iz istorije, koji se odnosi na nezavisnost Kneževine Srbije – dodaje Jelena, koja se za malu maturu pripremala od januara-februara, pohađajući privatne časove. – Za bilingvalni srpsko-francuski smer u Jovinoj gimnaziji već sam polagala prijemni, a na listi želja biće mi i Isidorina gimnazija.

S. Milačić

Foto: F. Bakić