EU lideri ukazali na važnosti normalizacije odnosa Beograda i Prištine

U zaključcima usvojenim prvog dana samita u Briselu navodi se da Evropski savet ”potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova” na Zapadnom Balkanu, izmeđuostalog i ”kroz dijaloga Beograda i Prištine, a u cilju "normalizacije odnosa Srbije i Kosova".



Tekst zaključaka ponavlja ”nedvosmiselnu podršku EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana”, ali i podseća na značaj reformi na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u oblasti vladavine prava, a posebno onih koji se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije.



Partneri iz regiona se pozivaju i da garantuju ”prava i jednak tretman pripadnika manjina”.



Evropski savet poziva na ”brzo rešavanje preostalih otvorenih pitanja” u razgovorima između Sevrene Makedonije i Bugarske, a u cilju pokretanja pristupnih pregovora bez daljih odlaganja.



Naglašava se i ”spremnost Evropskog saveta da odobri status zemlje kandidata za BiH” i u tom cilju poziva Evropska komisija da predstavi izveštaj u primeni 14 ključnih prioriteta postavljenih toj zemlji.



BiH se poziva da primeni obaveze iz političkog dogovora postignutog 12. juna 2022. gdoine u Briselu, što bi ”zemlji omogućilo napredak na evropskom putu”.



Nakon usvojenih zaključaka o Zapadnom Balkanu i odobrenih kandidatskih stausa za Ukrajinu i Moldaviju, EU lideri nastavljaju večeru u Briselu na kojoj će biti reči o daljoj podršci Ukrajini u ratu sa Rusijom, odnosima sa Turskom, a razmeniće se i mišljenja o predlogu francuskog predsednika, Emanuela Makrona, o formiranju evropske političke zajednice.



Petak, drugi dan samita EU, tradicionalno će biti posvećen razgovorima o Evrozoni, a liderima EU će se u Briselu priključiti i predsednica Evropske centralne banke, Kristin Lagard i predsedavajući Evrogrupe, Paskal Donahju.