Biramo najlepšu baštu: Kreativni eko-kutak porodice Vojnović

Na prostoru od oko dva hektara, pored puta za Beočin nalazi se imanje Vojnovića u Ledincima, koje pažljivo neguju Mila i Đorđe, precizno raspoređujući sadržaj svakog njegovog dela. Bajkovitu brvnaru sa saletlom okružili su zelenilom, cvećem, baštom i kako kažu ljubavlju. Vojnovići se bave proizvodnjom vina i rakije za porodične potrebe, te za te svrhe koriste sopstveni voćnjak i vinograd. Celokupno zadovoljstvo umetnički skrojenog sklada ne zadržavaju samo za sebe, već ga rado dele sa prijateljima, organizujući eko-umetničke radionice, što nije za čuditi jer ovaj bračni par svet gleda kroz kreativnost i umetnost u svakom deliću njegovog nastanka.

Iza vrta su bašta, voćnjak i vinograd, koje Đorđe svakodnevno besprekorno održava, a povrće koristi kao prilog njegovom čuvenom umetničkom delu - sremskom ćevapu. Voće i grožđe prvo prođu kroz pecaru, ukomponovanu u etno stilu prostora, koji su Mila i Đorđe sa velikom pažnjom uredili, uglavnom predmetima iz porodičnog nasleđa. Moglo bi se reći da porodično recikliraju, te su starim šerpama, kantama, loncima, ali i drugim neupotrebljivim alatima i mehanizaciji našli ulogu u svom raju. 

- Pre 40 godina posađena su dva bora, dve jele i čempres, koji stvaraju prirodni hlad letnjikovca u ovim vrelim letnjim danima – priča Đorđe Vojnović. – Malo dalje je odvojena bašta ogradom od brezinih grana, dok je pri ulasku na gornji deo postavljena stara presa za pravljenje vina, ukrašena roze i crvenim cvetovima koji podsećaju na zvezdice. Prednji deo nosi crvene begonije, dok je pored mesto zauzela fino orezana tuja, praveći mesta ostalim biljkama.

Ove godine, kaže, ima manje muškatli nego lane, te svega dve saksije sa rozim i crvenim cvastima krase vrt. Staro bure imitira saksiju za svetloroze gvineje, pomešane sa nijansama belih i crvenih cvetova iste vrste. Sa druge strane, drugo burence nosi starinsku vanglu, u kojoj su životom oplemenile krupne crvene begonije. Ruže su posađene u tri boje: crvena, tamnija nijansa boje ljubavi i roza.

- Kadica za vino je odlična kuća za sitne karanfiliće u roza crvenim nijansama – pohvalio se naš sagovornik, ističući i to da stari čempres nije usamljen, te da svakog dana razmeni tajni jezik prirode sa petunijom crvenih cvetova i jednom lekovitom damom izrazito plavih cvetova koje njegove grane nose. – U vrtu gajim bele, ljubičaste i naranyaste pištike, a imam i roze petunije kojima sam ukrasio još jedno staro bure. Interesantna nam je skulptura po imenu Sremac. Nekada je njegovu glavu krasio šešir, ali sam došao na ideju da mu umesto njega pustim kosu. Tako sam na vrhu zasadio jednu vrstu kaktusa koju zovem divlji grašak, a Sremac je napokon dobio kosu do ramena.

Pola ograde oživljeno je krupnolisnim bršljenom, a do njega je poređano devet saksija pištike u šarenilu boja. Osim bršljena, od puzavica, prisutna je viseća tamjanika. Istrošenim starim kantama udahnut je život georginima u tamnocrvenim i crvenim nijansama, uz cveće žute boje i mačjim noktima koji daju intenzivan miris tom domu. Stara mešalica krasi takođe vrt Vojnovića,  sa najšarmantnijim cvećem - šlajerima.

- Od starog bicikla napravili smo postolje koje nosi devet saksija različitih formi, mirisa i boja – objašnjava nam domaćin Đorđe, naglasivši da su usklađene dve vrste koprive, bele, crvene i roze begonije, a nežnost boja razbijaju žuti cvetovi koji podsećaju na grudve. – Drugi deo ograde krasi deset kana, uz žute, crvene, lila i bele rezančiće, između kojih prostoru posebnu notu daju ljubičaste, roze i bele pištike.

Crvenu prikolicu sa belim tufnama jedan patuljak svaki dan pokušava da gura do Snežane, jer zna da voli roze, bele i crvene begonije, a drugi mu pomaže.  

- Gotovi proizvodi destilata rakije i vina završe u porodičnom podrumu ispod kuće, sređenom po svim vinarskim pravilima – kaže naš sagovornik, dodavši da, pored domaćeg pića, tu pripremaju čuveno sirće od divljih jabuka iz srca Fruške gore, sokovi i slatko od fruškogorskih drenjina i šljiva, trešanja i višanja iz Čivinog voćnjaka. Svoj kutak imaju i Đorđevi unuci, ispod razgranate trešnje u zamku koga je izradio prijatelj Mića.

U uređenju vrta pridružio im se i njihov prijatelj Mića Palzanović, svestrani stvaralac predivnih građevina od drveta i umetničkih dela od prirodnih materijala, drveta i metala. Pod saletlom koju je Mića izgradio održane su brojne književne večeri, uz učešće eminetnih umetnika, među kojima su bili Lidija Stevanović, prvakinja drame, i pisac Rale Damjanović, recitujući najlepšu ljubavnu poeziju. Mila Vojnović tu drži svoje solističke koncerte na harmonici, a na kraju joj se pesmom pridruže svi slušaoci.

I. Bakmaz