Testiranje inovativne tehnike suzbijanja tigrastih komaraca u avgustu
Komarci su, čini se, noćna mora broj jedan, kada su letnji dani, a posebno noći u pitanju. Osim što je njihovo zujanje neprijatno za uho, a prisustvo uznemirujuće dosadno, mogu ugroziti zdravlje ljudi i životinja, ali i privredu gde turizam možda i najviše trpi.
Stručnjaci ih svrstavaju u grupu štetočina, zajedno sa pacovima, krpeljima i stenicama, a kako je za list „Dnevnik” rekao rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti, Centra za vektore bolesti i klimatske promene, u okviru koncepta sveobuhvatno zdravlje sa Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Dušan Petrić, zato se i kod nas, po ugledu na neke svetske i evropske zemlje, razvija inovativna tehnika za suzbijanje, konkretno azijskog tigrastog komarca.
- U Vojvodini smo do sada registrovali 33 vrste domaćih komaraca, dok je 2010. godine naše prostore počeo da se naseljava invazivni azijski tigrasti komarac – priča profesor Petrić, objasnivši da je neko vreme stagnirao na graničnom prelazu Batrovci, da bi se 2017. godine počeo širiti po Vojvodini. – Njegovo suzbijanje je izuzetno teško, jer ženka može da položi jaja na bilo kom mestu koje sadrži vodu, od stare zaboravljene gume, preko čaše ili posude koja zadržava vodu. Zato je njene larve teško naći. Čak i oni koji se bave suzbijanjem komaraca ne mogu da nađu više od oko 50 odsto mesta na kojima žive, te samim tim polovina populacije nije ni tretirana. Još 2010. godine smo podržali ideju kolege iz Italije, prof. Romea Belinija, koji je počeo sa metodom otpuštanja sterilnih mužjaka u prirodu, s obzirom na to da je ta tehnika i ranije dokazana u suzbijanju štetočina u poljoprivredi.
Ove godine sličan projekat će se realizovati u Puli i Portugaliji, dok se metoda praktično primenjuje u Španiji, u okolini Valensije, zatim u Italiji u okolini Bolonje, kao i u Švajcarskoj i u okolini Hajdelberga u Nemačkoj. Izvanredna je, jer se eliminiše invazivna vrsta iz ekosistema, nema štete po bilo koji drugi organizam i praktično je ekološki najpovoljniji način suzbijanja. Nedostatak je što se suzbija samo jedna vrsta, a ovde imamo bar četiri glavna uznemirivača, među kojima su opasni kućni komarci, koji mogu preneti virus Zapadnog Nila. Zato je istraživačima u planu da u narednom periodu oprobaju tehniku baš na toj vrsti.
Kako kaže, 40 godina se tako uspešno interveniše na vrsti mediteranske voćne mušice, koja pravi štete na svim voćnim vrstama u svetu (Ceratitis capitata). Zahvaljujući otpuštanju sterilnih mužjaka, u prirodu, izbačena je iz Amerike, a potisnuta iz Meksika, prema sredini poluostrva koji povezuje Severnu i Južnu Ameriku.
- Za primenu te tehnike moramo da imamo postrojenje koje će proizvesti mnogo komaraca, a mi ćemo naše sada uvesti iz Italije, jer tamo imaju sve uslove – nastavlja priču naš sagovornik. - Zarad testiranja smo skupili 1.000 jaja prošle godine pozicionim klopkama i poslali ih u Italiju, što je dovoljno da oni počnu proizvodnju. Tamo su ih umnožili i ove godine će nam vratiti oko 200.000 naših sterilisanih odraslih mužjaka, što je dobro jer se ne unose nove populacije. Pošto je daleka relacija, postoji mogućnost da im se smanji snaga, što ćemo takođe proveriti. Zatim ćemo uzorke obojiti flurescentnim bojama radi prepoznavanja i u avgustu, u četiri navrata ćemo pustiti sterilisane mužjake oko Ulice Vase Stajića, jer ih tu pratimo poslednjih nekoliko godina.
Profesor je napomenuo da će tako dobiti značajne informacije: koliko dugo mogu da lete, ali i prežive u našim uslovima, što je važno da bi znali na koliko mesta treba da ih puštaju. Važno je da znaju kolika je populacija koja tamo živi. Ulica je blizu fakulteta, pa u slučaju da počnu sa sopstvenom proizvodnjom tih invazivnih krvopija, važno je da mogu brzo da ih donesu na mesto zbivanja. Tu je i puno kuća sa dvorištima, a želja istraživača je da posmatraju kako se šire u gradskim uslovima. To su sve vrlo važne stvari, kako bi pravilno koncipirali suzbijanje sledeće godine.
- Testiranjima puštamo četiri sterilna mužjaka na jednu ženku azijskog tigrastog komarca, a tako će se utvrditi kolika je njihova populacija koja živi u toj okolini – ističe Petrić. - Kritičan momenat je vreme koje će komarci provesti na Carini, jer ako se duže zadrže, moguće je da će biti u lošem stanju. Nadamo se da ćemo naići na razumevanje naših carinika, te da će sve proći što je brže moguće, uz poštovanje svih procedura koje su potrebne za uvoz.
Ivana Bakmaz