Pokret gorana Vojvodine pokretač dijaloga lokalne zajednice

- Planirali smo da 25. juna stavimo dijalog na probu – kaže koordinator programa u PGV-u Nikola Blagojević. - Želimo da na karlovačkom Dunavcu obeležavajući istovremeno i Dan Dunava, okupimo Karlovčane iz svih delova mesta, najrazličitijih profesija i socijalnih grupa, kako bismo razgovarali o razvoju Karlovaca i tako pokrenuli taj dijalog. Jedan od razloga zašto to hoćemo da uradimo na Dunavu krije se u činjenici da smo primetili da građani nerado idu na skupove u zvanične prostore i sale, a Dunavac je mesto koje mi uređujemo osam godina i sve više Karlovčana tu boravi. Na taj način sugrađane približavamo Dunavu, stvaramo kod njih osećaj da je to njihovo i javno dobro, koje će želeti da štite u budućnosti. Kad već imamo prostor u koji rado dolaze, verujemo da će tu želeti da se posvete razgovoru o budućnosti Sremskih Karlovaca. 

Da bi pokazali na delu kako male akcije mogu da daju doprinos održivom razvoju u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN do 2030. omladina iz Pokreta gorana Vojvodine je uredila zelenu površinu u dvorištu ambulante. Istovremeno, o tome su pričali i deci iz OŠ„23. oktobar“ kako bi njima kao budućim generacijama objasnili zašto su takve akcije važne i uskladiti se sa svetskim trendovima u zaštiti životne sredine. Pokret gorana u svemu tome podržali su GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit),  Kancelarija EU u Beogradu i Beogradska otvorena škola.

Blagojević objašnjava da je namera da taj dijalog ne bude aktivnost samo u sklopu izrade novog Plana razvoja Karlovaca, nego praksa koja će se svake godine dešavati.

- Namera nam je da to bude tradicija i u tom smislu planiramo da potpišemo sporazum sa lokalnom samoupravom, predstvnicima udruženja i privrednika i tako se svi obavežemo da ćemo jednom godišnje da se okupimo i pričamo o razvoju Karlovaca, da ne bi taj dokument, kao ranije, bio samo papir koji završi u nekoj fioci – napominje Blagojević. – Na to, uostalom, obavezuje i Zakon o planskom sistemu, koji kaže da su sve lokalne samouprave dužne da ga kreiraju i prave godišnji buyet i planove rada u skladu sa njim. Trenutno ne postoji mehanizam kojim ministarstva i republički sekretarijati mogu da nateraju opštine da primenjuju planska dokumenta.

Ideja za dijalog proistekla je iz učešća Pokreta gorana u izradi Plana razvoja opštine, koje sve lokalne samouprave u Srbiji na osnovu Zakona o planskom sistemu moraju da kreiraju. Prvobitno je trebalo da gorani okupljaju građane i razgovaraju sa njima o tom dokumentu kao podrška opštini u tom poslu. Kako planirana dinamika za izradu tog strateškog dokumenta zbog pandemije koronvirusa nije bila ostvariva i sa izvesnim zakašnjenjem se projektni zadaci ipak ispunjavaju, gorani su svoje snage i znanje usmerili na izradu plana, prihvatajući da budu koordinatori radnih grupa za zaštitu životne sredine i društveni razvoj, što je oblast kojom se kao organizacija i bave. Na tri radna sastanka definisali smo probleme i izazove u Sremskim Kalrovcima, ciljeve kojima treba svi da teže i predlloge mera i aktivnosti koji treba da se sprovodu u narednih sedam godina da bi se oblasti životne sredine i društvenog razvoja razvijale kako treba. Taj proces još uvek traje i sam dokument bi trebalo do kraja juna da bude gotov.

- Sremski Karlovi planski dokument razvijaju kroz tri oblasti: društveni razvoj, ekonomski razvoj i infrastruktura i zaštita životne sredine - napominje Blagojević. – Definisani su ključni problemi i izazovi i mi ćemo ih prezentovati našim sugrađanima kroz štampanu publikaciju „Karlovački dijalog“, koji ćemo podeliti svim domaćinstvima kako bi videli na čemu se do sada radilo, šta je to što su oni koji su učestvovali u izradi ocenili kao glavne probleme, a šta kao razvojne šanse, uz mogućnost da i sami građani daju doprinos tako što će na mestu predviđenom za to na toj publikaciji upisati svoje predloge i viđenja ili to uraditi elektronski. Želimo, drugim rečima, da podignemo učešće građana u procesima koji imaju veze sa razvojem naše opštine. Vreme je da se svi probude, uvek je lako upirati prstom i skrivati se iza tuđeg neuspeha.