Banke i sada zgrću više para od provizija i naknada

NBS će u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, donositi propise i kontrolisati bonitet i zakonitost poslovanja banaka i drugih pružalaca platnih usluga i kontrolisaće da li se banke pridržavaju, između ostalog, odredaba ugovora zaključenih s klijentima, kao i da li posluju u skladu sa postojećim propisima, poslovnom politikom, internim pravilima i procedurama koje moraju biti u skladu sa imperativnim propisima. U tom smislu kao institucija nadležna za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema NBS neće dozvoliti da se na bilo koji način naruši postignuta finansijska stabilnost i ugrozi sistem štednje u našoj zemlji.

Inače, analizirajući rast profitabilnosti bankarskog sektora u odnosu na isti period prethodne godine, utvrđeno je da je na nivou bankarskog sektora došlo do povećanja prihoda po osnovu naknada i provizija, pre svega u vezi sa pružanjem platnih usluga, te NBS podseća da je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da pružalac platnih usluga ima obavezu da na jasan, razumljiv i transparentan način informiše korisnike platnih usluga o naknadama koje im naplaćuje za pružene usluge.

Lakše zameniti "šalter"

NBS određenim regulatornim aktivnostima nastoji da poveća mobilnost klijenata, kako bi klijenti mogli da vrlo lako pređu u drugu banku.

Naime, korisnici mogu veoma jednostavno da promene banku, odlaskom u novu banku od koje mogu da zahtevaju uslugu promene platnog računa, kao i uslugu refinansiranja svih obaveza u prethodnoj banci.

Nova banka u kojoj otvaraju račun dužna je da preduzme sve aktivnosti koje su potrebne da se zatvori račun i sve obaveze u staroj banci.

I u narednom periodu NBS će nastaviti da pojednostavljuje promenu banke, odnosno da podstiče i promoviše mobilnost klijenata.

NBS ukazuje da uprkos tome što je način privlačenja, odnosno zadržavanja klijenata u domenu poslovne politike banke, sa aspekta očuvanja finansijske stabilnosti "ponekad naizgled kratkoročna dobit može da se odrazi negativno na poslovanje banke kroz dugoročno smanjenje baze klijenata banaka".

NBS podseća da, svesna značaja ovog pitanja za građane, od marta 2019. godine objavljuje pregled naknada pružalaca platnih usluga za navedene usluge na svojoj internet prezentaciji, pomoću kojeg se može uporediti kolika je visina naknada za najčešće korišćene usluge povezane s platnim računom kod različitih pružalaca.

Bankarska računica

Dešavanja kod nas kada je reč o poskupljenju bankarskih usluga i kreditima rezultat su toga što živimo u globalnom selu i ne možemo pobeći od svetskih dešavanja, izjavio je za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.

On kaže da bi, što se kredita tiče, realno bilo očekivati poskupljenje dinarskih sa varijabilnom kamatnom stopom.

Govoreći o faktorima koji utiču na poskupljenje bankarskih naknada, pojasnio je da ih ima više.

Jedan je to što banke imaju dva informaciona sistema od kojih jedan radi a drugi čeka u rezervi za slučaj da prvi zataji, što je za banke skupo.

Posebno u situaciji kada pod uticajem sadašnje krize nema dovoljno komponenti, servera, hardvera i slično i kada su oni skuplji za 20 do 30 odsto u odnosu na prethodni period.

"To je jedna komponenta a druga je rast plata, naročito stručnjaka koji vode računa o informacionim sistemima dok je treća rast cena nekretnina, koji banke plaćaju kroz zakup poslovnog prostora", rekao je Vasić.

Detaljnije informacije o naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju dostupne su u tarifi naknada pružalaca platnih usluga:

Predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović, da podsetimo,  ocenio je početkom nedelje , da poskupljenje bankarskih usluga nema ekonomsko opravdanje, jer nam banke "prodaju maglu" i da je isključivo vođeno željom za povećanjem profita.

On je rekao kako, prema računici "Efektive", vlasnici računa mesečno plaćaju oko 10 evra različite usluge, od kojih su neke apsurdne.

"Mesečno održavanje računa je oko 500 dinara. Ako neko obavi neke transakcije plaćanja računa to je oko 30 dinara po računu, znači još 300 dinara, pa ako podigne novac sa bankomata druge banke ili obavi neki upit, to će biti još nekoliko stotina i to je tih 1.000 do 1.200 dinara, što mislim da je za standard građana Srbije velika cifra", ocenio Gavrilović.

Podsetio je da je do pre nekoliko godina, kada je kurs dinara bio isti kao i sada, održavanje računa koštalo od 125 do 175 dinara mesečno, a elektronsko bankarstvo je bilo besplatno.

Z. Delić