Snažna podrška Pokrajine medijima u Vojvodini

U poređenju sa prethodne dve godine, budžet za javno informisanje uvećan je za 17 miliona dinara, istakla je Miloševićeva, te dodala da se sve vreme vodilo računa o objektivnom, nepristrasnom i potpunom informisanju građana. Za unapređenje profesionalnih standarda u 2022. godini, pristigla je 31 prijava, a opredeljenih pet miliona dinara podeljeno je među 28 korisnika. Druga konkursna linija odnosila se na podršku osetljivim grupama, to jest medijima koji prenose informacije na znakovnom jeziku odnosno Brajevom pismu, gde je od pristiglih 27 projekata odobreno 13, za šta je izdvojeno deset miliona, četiri više nego lane. U okviru najobimnijeg dela konkursa, a to je sufi-

nansiranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, za 152 projekta namenjeno je 55 miliona dinara, od toga 47,5 miliona za sadržaje na srpskom jeziku i 7,5 miliona za one na manjinskim jezicima.

– Spektar medijskih sadržaja ove konkursne linije, po mišljenju stručne komisije, veoma je širok – rekla je Dragana Milošević i navela da teme obuhvataju, između ostalog, pronatalitetnu politiku, unapređenje rodne ravnopravnosti, prevenciju nasilja u porodici i među vršnjacima, sprečavanje diskriminacije manjinskih, socio-ekonomskih ili na bilo koji način ugroženih društvenih grupa, kao i zaštitu životne sredine i brigu o zdravlju ljudi.

Dragocena sredstva za „Dnevnik”

Listu „Dnevnik” odobrena su tri projekta sa kojima su konkurisali: „Stogodišnja sela u Vojvodini”, „Od poljoprivrede može da se živi” i „Turizam u Vojvodini”.

- Sredstva koja ćemo dobiti od Pokrajinskog sekretarijata su dragocena, jer se štampani mediji niz godina suočavaju sa ozbiljnim problemima na tržištu – dodao je generalni direktor Dnevnik Vojvodina presa Dušan Vlaović. – Kriza koja je zahvatila Evropu, pa i svet, odrazila se i na globalno tržište hartije. Papir je sa 480 stigao do 900 evra za jednu tonu, a otišli su gore i ostali troškovi. „Dnevnik” ima sve raspoložive resurse i ne sumnjam da će redakcija koja je nosilac projekata svoj posao realizovati briljantno kao i dosad, te da ćemo opravdati novac koji smo dobili od države.

U ime Centra za edukaciju „Scenovizija”, mladog novosadskog udruženja koje uskoro puni dve godine postojanja, ugovor je primila Tara Reljić. Kako kaže, ovo je prvi put da dobijaju sredstva od Pokrajinske vlade.

– Naš cilj je kulturni, emocionalni i kreativni razvoj mladih – objasnila je Tara Reljić. – Projekat pod nazivom „Slobodno reci” podrazumeva rad na medijskoj pismenosti sa srednjoškolcima iz ruralnih manjih sredina. Na osnovu konkursa izabraćemo 30 polaznika koji imaju sklonost ka novinarstvu i pisanju. Oni će pratiti predavanja uživo i putem Zum aplikacije, što će biti priprema za njihovo dalje školovanje i prilika da preko našeg portala promovišu svoje ideje, znanja i teme koje su mladima zanimljive.

Zorica Mitrović iz Makedonskog udruženja novinara „Mak info” u Pančevu potpisnica je ugovora za dva odobrena projekta, od kojih se jedan odnosi na objavljivanje biografija znamenitih Makedonaca u Vojvodini, a drugi je namenjen najmlađima i obuhvata snimanje i objavljivanje audio bajki, priča i pesama svetskih i domaćih književnika na makedonskom jeziku, što će olakšati obrazovni proces u mestima gde postoji predmet Makedonski jezik sa elementima nacionalne kulture.

„Prozor u Rusiju”

Predsednica Društva sunarodnika i prijatelja Rusije, registrovanog 2009, i članica Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine Marijana Mladenović priznaje da bi bez ove podrške bilo koji projekat manjinskih naroda bio teško održiv.

– Radio-emisija „Prozor u Rusiju” jedini je program na ovom jeziku. Krenuli smo da ga emitujemo na maloj lokalnoj stanici u Beočinu, a od 2016. na Trećem kanalu RTV-a. Naš šestočlani tim ne bavi se političkom informativom, već prenosi pozitivne vesti iz sveta, te priče o tome kako ovde živimo i radimo. Posebni blokovi posvećeni su ruskoj istoriji i jeziku, a protkani savremenom muzičkom scenom, kako bismo privukli omladinski sektor, koji nam je veoma bitan. Kada naša emisija izađe na RTV-u, preko linka svim lokalnim radio-stanicama dajemo mogućnost da emituju program bez nadoknade, a putem „miks klauda” ga delimo po društvenim mrežama i sajtovima. Takođe, mnoge grupe ruskih sunarodnika i pripadnika ruske nacionalne manjine u Evropi slušaju internet radio, a kad se sve to sakupi, znam da smo dosta praćeni.

– Naše udruženje postoji pet godina, a već četiri konkurišemo i dobijamo sredstva od resornog pokrajinskog sekretarijata, gde imamo kvalitetne partnere – dodala je Zorica Mitrović, zadovoljna sufinansijama, sa kojima, uz druge sponzore, uspevaju da u potpunosti realizuju svoje projekte.

S. Milačić