Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

VEČERAS NA  67. STERIJINOM POZORJU Čudo u Šarganu

02.06.2022. 09:20 09:22
Piše:
Foto: Promo/ Sterijino pozorje

Poslednju predstavu u takmičarskoj selekciji 67. Sterijinog pozorja „Čudo u Šarganu“  izvešće Jugoslovensko dramsko pozorište večeras u 20 časova na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta.

Ovu čuvenu dramu Ljubomira Simovića režirao je Jagoš Marković, a u glumačkoj podeli su: Anita Mančić, Tamara Dragičević, Sanja Marković, Miodrag Dragičević, Marko Janketić, Miloš Samolov, Nenad Jezdić, Boris Isaković, Jovana Belović, Nebojša Dugalić, Slobodan Tešić, Ljubomir Bandović i Aleksej Bjelogrlić.

- Predstava počinje kišom. Ona pada i kod Simovića. I ovde, kao i u drami, kiša je uporna, dosadna i uvlači se u kosti; od nje se beži s ulice, blatnjave, periferijske – bilo gde, pa i u kafanu koja nosi ime po toponimu iz Zapadne Srbije, a možda i po zmiji šarki – opisuje u svojoj kritici Aleksandar Milosavljević. – Kod Jagoša Markovića, koji je i autor scenografije, međutim, kiša ima biblijske razmere, pada ko-zna-od-kada i odavno je probila natrulu krovnu konstrukciju straćare u koju je kafana smeštena, poplavila je enterijer, natopila stolove i stolice, dupke je ispunila sve čaše i tanjire, naterala kafanski personal i retke goste da kroz kafanu hodaju balansirajući preko improvizovanih koridora načinjenih od dasaka, a oni se klizaju, padaju, kvase odeću .

Marković na scenu postavlja „s punim uvažavanjem Simovića, sigurnom rediteljskom rukom on vodi glumce iz jedne u drugu scenu, ne pada u iskušenje da rediteljskim sredstvima nadgrađuje tekst ili da mu na bilo koji način kontrira“, zaključuje Milosavljević.

- Divim se Ljubinom daru. Osuđuje greh, ali ne i grešnika. Voli život i voli čoveka kakav god da je – ističe reditelj Jagoš Marković. - Kao neki srpski Šagal i Markes. Eto tako sam ga, i iz toga sam ga režirao. I to na „Vi“ sa Simovićem! Ne na „ti“, i nadam se da se to vidi. Što je govorio profesor Belović divni: „Nisam sa Nušićem na ’ti’“, e pa nisam ni ja sa Simovićem. Prepoznajem klasiku, a ovo jeste klasika.

Kada se predstava posmatra u celini, ona, po rečima kritičarke Marine Milivojević Mađarev, ima mnogo od rukopisa Jagoša Markovića koji smo viđali i na drugim njegovim predstavama ovog pozorišta („Vrat od stakla“, „Putujuće pozorište Šopalović“…).

- Jagoš se jako trudi da u svim svojim predstavama ima puno jakih emocija koje će biti dočarane uzbudljivom i glasnom muzikom i scenskim efektima koji se dugo pamte – napominje Marina Milivojević Mađarev.

Van konkurencije večeras u 18 časova na sceni „Pera Dobrinović“ SNP-a biće izvedena predstava „Ajduci“, koprodukcija Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici i Sterijinog pozorja. Ovaj Sterijin komad režirala je Anđelka Nikolić.

- Da li su Sterijini „Ajduci“ komad s pevanjem – ili komad o pevanju? Kada u tkivu ovog teksta naiđemo na stihove u desetercima, na trenutak nas zapljusne nostalgija za vremenom osnovne škole, kada smo verovali da su hajduci bili rodoljubi koji su se odmetnuli u šume da bi se borili protiv surovih zavojevača. No, ovi su stihovi kao sentimentalni komad u komadu: ono što ih okružuje, kontekst izgovaranja, odnosno pevanja, jeste cinični komentar melanholičnog Sterije, koji je jasno sagledavao probleme svog doba i mane savremenika – nacionalizam, ksenofobiju (turkofobijuidealizaciju prošlosti – navodi rediteljka .  Dosta toga možemo da oprostimo njegovim hajducima, dodaje rediteljka, najviše zbog toga što su i sami cinični na svoj račun, svesni heterogenosti motiva koji su ih odmetnuli od zakona, ali i spremni da priznaju sopstvenu slabost i čežnju za ljubavlju i toplinom, koje je u tom muškom svetu malo.

- Ono što iz tematike ovog pozorja, nažalost, preživljava do današnjeg dana, jeste problem zagađenosti odnosa u (bilo kom) kolektivu i hijerarhije koja se zasniva na sili, obmani i zastrašivanju. „Nema nesreće bez sreće“, piše Sterija, i razbija u komadiće jedan patrijarhalni mikrosvet, iz koga se u slobodu otiskuje ona koja je na početku imala najlošije izglede: žena, i Turkinja, i ratna zarobljenica. Zelida proživljava i preživljava nesreću, i kaže: „Ja neću ćutati“. Ostalo je, dakle, nećutanje, od toga možemo da počnemo – kaže Anđelka Nikolić.

U predstavi igraju: Nebojša Đorđević, Vukašin Jovanović, Igor Filipović, Dragi Petrović, Dragan Sekulić, Nikola Đorđević, Petar Đurđević, Strahinja Bičanin i Staša Nikolić.

Udruženje kritičara i teatrologa Srbije danas u 14 časova organizuje tribinu pod nazivom „Pozorišna kritika u vremenu buke i besa“, koja će biti održana u sali Sterijinog pozorja.

- Zanemarljivo je kod nas malo klasičnih medija koji objavljuju, emituju i uopšte neguju pozorišnu kritiku, a i u onim gde ova kritika još uvek postoji, ona je svedena na izuzetno mali prostor i istu takvu minutažu. Za ozbiljnu i istinski argumentovanu kritiku to je premalo – pišu kritičari i teatrolozi u najavi ove tribine .

Na tribini učestvuju: Aleksandar Milosavljević (voditelj razgovora), Marina Milivojević Mađarev, Teofil Pančić, Alaksandra Glovacki, Andrej Čanji i Borisav Matić.

        N. Pejčić

Piše:
Pošaljite komentar