TEMA DNEVNIKA U tajnim štekovima 900.000 komada oružja
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova podneće krivičnu prijavu protiv četrdesetdvogodišnjeg muškarca iz okoline Inđije zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. On je u jednom ugostiteljskom objektu u Inđiji hicem iz pištolja ranio muškarca, a potom u lokal bacio bombu.
Desetak dana ranije, policija je prilikom pretresa stana na Zvezdari u kojem je boravio osumnjičeni, pronašla tri pištolja različitog kalibra, automatski pištolj, dva prigušivača za pištolj i veću količinu pištoljske municije.
Prošle nedelje u stanu jednog Nišlije pronađeno je i zaplenjeno čak tri kilograma eksploziva, što je najveći ovogodišnji “ulov” u ovoj oblasti.
Skoro da ne prođe sedmica a da policija ne zapleni ilegalno oružje. To je samo još jedna potvrda da širom naše zemlje i dalje u štekovima građani kriju oružje koje, po propisima i zakonima, ne bi smeli da imaju.
Niko nema precizne podatke o tome koliko je nelegalnog oružja i municije u rukama naših građana. Broj registrovanih komada je oko milion, a najgrublje procene pokazuju da zemljom cirkuliše čak 900.000 nelegalnih kratkih i dugih cevi.
Prema zvaničnim podacima MUP-a iz studije “Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala”, samo za četiri godine, od 2015. do kraja 2018, policija je zaplenila 6.231 komad oružja. Od ovog broja, 2.620 su bile automatske i poluautomatske puške, a 2.289 su pištolji i revolveri.
Najviše zaplenjenog oružja bilo je 2017. - 1.900 i 2018. - 1.812.
Policija je u ovom četvorogodišnjem periodu zaplenila i 525 bombi i 161.589 komada municije.
Legalno oružje nije problem jer su vlasnici u velikoj meri savesni. Problem su, dakle, cevi u ilegalnom posedu. Iako su ratovi na prostoru bivše Jugoslavije odavno prestali, posledice tih oružanih sukoba i te kako se još osećaju – upravo u švercu, odnosno donošenju ilegalnog oružja s ratišta u Srbiju. Neki te puške, pištolje, revolvere, minsko-eksplozivna sredstva prodaju, drugi ih još negde skrivaju.
Država je kroz legalizacija pomagala građanima da se bez kazne oslobode ilegalnog oružja. Od 1992. do sada bilo je sedam legalizacija oružja u Srbiji. Najveća predaja ilegalnog oružja bila je 2003. godine, tokom policijske akcije „Sablja”. Građani su samoinicijativno predali više od 35.000 ilegalnih ubojitih cevi. U tom periodu predato je i 23.848 zahteva za legalizaciju oružja koje je bilo u posedu građana.
Srbija i Crna Gora su na trećem odnosno četvrtom mestu u svetu po količini oružja koje poseduju građani u odnosu na broj stanovnika – 39,1 komad na 100 stanovnika, pokazalo je istraživanje Ženevskog instituta za međunarodne studije.
Ovo znači da su Srbija i Crna Gora prve u Evropi po broju oružja po glavi stanovnika.
Bosna i Hercegovina je na 11. mestu, sa 31,2 komada, a Makedonija na 13. mestu, sa 29,8 komada oružja na 100 stanovnika.
Inače, na crnom tržištu je i dalje velika količina oružja koje za nekoliko stotina evra može da se kupi od preprodavaca. Tako automatska puška „kalašnjikov” može da se nabavi po ceni od 600 do 1.000 evra, predočavaju dobro upućeni.
Jurišna puška AK-47, koju je konstruisao Mihail Kalašnjikov, jedno je od najpopularnijih i najprodavanijih oružja na celom svetu, pa tako i na Balkanu. Od „kalašnjikova” su skuplji „hekleri” - cena je do 2.000 evra. Ovo automatsko oružje najčešće koriste atentatori koji likvidiraju žrtvu sa motora (skutera) u pokretu.
Pištolji i revolveri koštaju od 50 do 500 evra, u zavisnosti od njihovog stanja i proizvođača.
Cena eksplozivne naprave koje kriminalci u svojim obračunima postavljaju ispod tuđih automobila kreće se od 5.000 do 10.000 evra, navode mediji, pozivajući se na neimenovani izvor.
Podsećanja radi, za nedozvoljeno držanje i promet oružja zaprećeno je do deset godina zatvora. MUP je pokrenuo inicijativu da se ta kazna poveća na 12 do 15 godina i da se ujedno oduzima novčana korist ostvarena ilegalnim prometom oružja.
M. Bozokin