Vršac, banatska prestonica čistog vazduha
Podno Vršačkog brega smestila se varoš u kojoj slapovita košava stoluje.
Bude dana kada se povuče i primiri, da lepim Banaćankama ne mrsi kosu, ali zato preko 200 dana u godini duva, ponekad jačinom većom od orkana. Vremešniji Vrščani možda pamte januar 1987. godine kada je duvala preko 173 km na sat! Naš narod kaže svako zlo za neko dobro – pa zato stanovnici Vršca dišu najčistiji vazduh, što u današnje vreme postaje prava privilegija.
– Kada posetite ovaj grad sa najčistijim vazduhom obavezno posetite Vršački breg gde se možete relaksirati i opustiti. Mada se zove Vršački breg to je planina sa najvišim vrhom u Vojvodini. Naime, Gudurički vrh je visok 641 m. U saradnji s planinarima smo obeležili pešačke staze, tako da je za sve ljubitelje prirode umnogome olakšano da se šetaju bregom. Klub ekstremnih sportova „Izazov“ je pravo mesto gde mogu da se obrate oni koji su željni avanture, dok je odmaralište „Crveni krst“ idealno mesto gde mogu da borave porodice s malom decom. Deca će uživati u igralištu, mini zoo-vrtu, a pri tom će boraviti na mestu gde je vazduh čist – otkrila nam je Jasna Živković iz Turističke organizacije Vršca.
Ljubiteljima prirode preporučuje se izlet u Deliblatsku peščaru i Zagajička brda koja ostavljaju bez daha sa peščanim dinama. Inače, Deliblatska peščara je jedna od poslednjih pustinja u Evropi i najvećih kontinentalnih peščara. Prostire se između Dunava i jugozapadnih padina Karpata. Zbog svojih specifičnosti, jedinstvene lepote flore i faune proglašena je specijalnim rezervatom prirode.
– Šetnju Zagajačkim brdima možete završiti u selu Šušara gde se u dva seoska domaćinstva možete osvežiti i okrepiti. U samom selu postoji i zanimljiv muzej telefona – saopštila nam je Živkovićeva.
Okolina Vršca jeste interesantna, ali ni sam Vršac nije nezanimljiv. Grad u kojem je živeo i stvarao naš čuveni komediograf Jovan Sterija Popović odiše sjajem dobrodržećeg starijeg gospodina – pa i tu osim Sterijine kuće pretvorene u muzej ima šta da se vidi.
– Od kulturno-istorijskih znamenitosti posetiocima Vršca preporučujemo da obiđu gradsko jezgro i vide naš Magistrat, odnosno Gradsku kuću, muzej Konkordiju, Apoteku na stepeništu koja će posetioce oduševiti sa farmaceutskim eksponatima iz XVIII i XIX veka. Preporučujemo da obiđu Vladičanski dvor, crkvu sv. Nikolaja kao i čuvenu katedralu sv. Gerharda građenu u neogotičkom stilu – kaže nam Živkovićeva.
Kada se umorite od znamenitosti svratite na pravu banatsku štrudlu s makom. I dok vetar kao u pesmi Bore Čorbe „duva, duva, duva“ Vrščani kažu da je greota da vam „usta budu sasvima suva“ – pokvasite ih nekom finom kapljicom nastalom od probranog grožđa sa padina Vršačkog brega i posebno negovanom u nadaleko čuvenim podrumima Gudurice.
– Najpopularnije vinsko selo u vršačkom kraju je Gudurica, gde se skoro svaka kuća bavi proizvodnjom vina. Vino iz tih guduričkih podruma je veoma poznato, tako da je naša preporuka da ih svakako posetite, jer ćete imati priliku da degustirate vrhunska vina sa ovog područja – ubedljiva je Jasna Živković iz Turističke organizacije Vršca.
Sasvim dovoljno razloga da se uputite u Vršac i osetite vetar u kosi. Na vama je da izaberete koji će to vikend biti: da li kada je Vinofest, ili Vršački venac – festival folklora, koji se održavaju na gradskom trgu u julu. Možda će to biti septembar kada su ovde nadaleko čuveni Dani berbe grožđa i kada bogat i raznovrstan program zadovoljava svačiji ukus, a grožđe „pada“ s neba! Domaćini zovu i na pozorišni festival koji se odvija u narodnom pozorištu Sterija u drugom delu oktobra, a ako vas želja vuče za banatskim štrudlama svakako ćete navratiti u decembru kada je festival Prazničnih đakonija. Izgleda, kadgod u ovu vetrovitu varoš dođete lepo ćete se provesti – zato ne marite za frizuru nego put pod noge.
Vršačka kula, simbol ne samo grada već i cele okoline, sazidana je 1439. godine i veruje se da ju je podigao Đurađ Branković posle pada Smedereva sa ciljem da zaštiti svoje posede na prostoru današnje Vojvodine. Od celog utvrđenja najočuvanija je Donžon kula, visine 20 m, koja je danas u potpunosti restaurirana.
– Vršačkom kulom upravlja gradski muzej Konkordija. Gosti koji dođu u muzej mogu uz tu ulaznicu da obiđu Apoteku na stepeništu i Vršačku kulu. Trebalo bi da se zna da kula radi seznoski i da je otvorena za posetioce vikendom – saopštila nam je Jasna Živković iz Turističke organizacije Vršca.
Marina Jablanov Stojanović