Polaznici kursa za spasioce obučavali se na Štrandu

Na licu mesta su rukovali spasilačkom opremom koju je JKP “Gradsko zelenilo” nabavilo putem projekta „Bezbedna plaža“, finansiranim od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Koordinator spasilačke službe Miroslav Begović objašnjavao je budućim spasiocima kako funkcioniše sistem nadzora kupališta i preventivno delovanje spasilaca, upoznavši ih i sa sredstvima komunikacije, spasilačkim kulama i slično.

- Imamo 30 spasilaca na raspolaganju, od toga su 15 njih već duže u spasilačkom poslu, a u zavisnosti od potrebe i vremenskih uslova, u toku dana radi od 10 do 15 spasilaca po smenama, sa po jednim lekarom u svakoj i sa jednim do dva spasioca na kuli – kaže Begović. - Imamo sedam kula, na svakih 50 metara po jednu i obezbeđujemo 650 metara plaže. Raspolažemo sa dva gumena i dva plastična čamca. 

Na plaži važe i posebna pravila ponašanja, a postoje tri mesta na kojima je zabranjeno kupanje: kod krivine gde je  “Danubijus”, ispod mosta gde posledice bombardovanja još nisu potpuno sanirane i na Špicu, zbog plovnog puta. Kupanje iza bova i unošenje plutajućih objekata je zabranjeno, a za decu su dozvoljeni mišići za plivanje u vodi, uz nadzor odraslih, dok je šlauf zabranjen. Takođe, ne sme se ulaziti u vodu u alkoholisanom stanju. Lane su, kaže Begović, imali tri lakša slučaja spasavanja.

Pomoćnica direktora JKP „Gradsko zelenilo” Jelena Prica objasnila je da je realizacijom projekta “Bezbedna plaža” obezbeđena dodatna spasilačka oprema, čime je unapređena bezbednost kupača.

- Nama je najvažnije da tokom kupališne sezone kupači budu bezbedni, te smo obezbedili novi čamac, kao i nove spasilačke kule, bove i motorole kojima spasioci komuniciraju – ističe Prica. - Postavljene su i info table, koje obeležavaju pravila ponašanja na plaži. Vrednost projekta je tri miliona dinara. 

Jelena Milić, iz Crvenog krsta Vojvodine, koja vodi obuku spasilaca pripravnika, ističe da svaki kandidat koji prođe ulazno testiranje, fizički i psihički je spreman da završi obuku, pa ide na segmente spasavanja na vodi i izvlačenja osoba koje se nađu u situaciji utapanja. Statistika pokazuje da se najčešće intervencije spasilaca odnose na pružanje i ukazivanje mera na samom kupalištu. 

- Plaža Štrand je otvorena, ali nije preporučeno kupanje kada je voda ispod 20 stepeni Celzijusovih, jer hladna voda može pogoršati razna zdravstvena stanja – priča Milić. - Kada je previše toplo napolju, a želimo da se rashladimo, kupači bi trebalo prethodno da se pokvase na tušu ili u Dunavu, jer nagli ulazak u vodu i promena temperature mogu da dovedu do akutnog zastoja srca. 

Jedna od polaznica, dvadesetogodišnja Teodora Manyić iz Temerina, koja je inače student na DIF-u, kaže da joj je ambicija oduvek bila da spasava živote i divila se onima koji umeju da pruže prvu pomoć. Njoj je nebitno da li će u budućnosti i dalje raditi taj posao, jer joj je želja za znanjem najbitnija. 

- Obuka traje nekoliko nedelja, a već imam licencu jer sam radila kao spasilac na bazenu. Sad sam došla da obnovim znanje i radim na plaži Štrand – ističe naša sagovornica, dodavši da je stekla odlična iskustva i naučila puno toga od starijih i iskusnijih kolega. I. Bakmaz

Foto: R. Hayić