Više hiljada učesnika na početku 45. Fruškogorskog maratona

Čast da otvori manifestaciju pripala je pokrajinskom sekretaru za sport i omladinu Danetu Basti koji je učesnicima poželeo sreću, dobru zabavu i druženje i dodao da je maraton simbol Fruške gore i Vojvodine.

Ljubitelji pešačenja, planinarskog trčanja i ultra maratona ove godine stigli su u velikom broju iz regiona, potom iz Kanade, Španije i Francske, a prvi put i sa drugog kraja sveta - iz Australije. Oni su na raspolaganju imali 14 staza, od čega devet za rekreativce i pet takmičarskih (ultraekstremni maraton dužine 134 kilometara, ultra maraton od 108 kilometra, srednji istočni maraton od 59 kilometra, mali istočni ekstremni maraton od 42 kilometra i pripravnički južni maraton od 22 kilometra), koje su sertifikovane od strane Međunarodne asocijacije trejl trčanja, a za koje se prijavilo više od 2.000 najspremnijih učesnika.

Gužva oko starta je bila velika još od ranog jutra, a među takmičarima sreli smo Zvezdanu Lalić iz Zagreba koja je trčala na pripravničkom južnom maratonu u dužini od 22 kilometra.

- S obzirom na to da se u Hrvatskoj bavim trejl, odnosno brdskim i planinskim trčanjem, dobila sam poziv da učestvujem na Fruškogorskom maratonu. Prošle godine sam se takmičila u trci na 10 kilometara i pobedila sam. Nosim sjajne utiske, i izuzetno sam zadvoljna organizacijom, pa sam odlučila da se ovog puta okušam na dužoj stazi – kazala je Zvezdana. - Trenirala sam četiri puta sedmično i radila sam vežbe snage i izdržljivosti, ali sve je u glavi. Nadam se pre svega dobroj zabavi, jer smo svi jedva dočekali ovakve manifestacije. Naravno da je rezulat bitan ali druženje s prijateljima i upoznavanje novih ljudi je važnije. Fruška gora mi je jako draga, pošto sam studirala u Novom Sadu, tako da se uvek rado vraćam i uživam u svemu što nudi.

Milić Petrović (77) koji je učestvovao na pripravničkom mini maratonu od 10 kilometara sigurno je jedan od najstarijih ljubitelja pešanja koji je juče prošao Fruškogorskim stazama. On je još 1980. godine prvi put učestvovao ovoj manifestaciji. Kako je kazao, menjali su se  društveni sistemi, vlast, političko-ekonomski uslovi, bilo je i ratnih sukoba, pandemija koronavirusa, ali Fruškogorski maraton nikad nije prestao da postoji. To dovoljno govori o njegovom kvalitetu i lepoti.

Zahvalnica za podršku

Otvaranju Fruškogorskog maratona prisustvovala je predsednica Skupštine Grada Novog Sada MSc Jelena Marinković Radomirović, koja je istakla da se među učesnicima oseti pozitivna energija, velika želja i volja da uživaju u prirodi, pešačenju i druženju.

- Blizu je pola veka postojanja i čitave generacije ljudi su uživale u poduhvatima koje ova manifestacija pruža. Hvala svima koji učestvuju, kao i onima koji su do sada uložili veliko znanje i ogroman trud da se Fruškogorski maraton održava 45 godina - istakla je Jelena Marinković Radomirović.

U okviru otvaranja, predsednici novosadske Skupštine uručena je i zahvalnica za podršku i pomoć u organizovanju prethodnog Fruškogorskog maratona.

- Nisam brojao, ali čini mi se da je ovo 30 izdanje maratona na kom učestvujem, a najduža staza koju sam istrčao je bila dužine 60 kilometara – rekao je iskusni maratonac. - Bio sam aktivan sportista, ali sam vremenom zapostavio fizičku aktivnost, što nije dobro uticalo na moje zdravlje. Zato sam odlučio ponovo da se pokrenem. Kondiciju održavam svakodnevnim umerenim vežbanjem, pešačenjem i pravilnom ishranom, ali su pre svega presudne pozitivne misli, ljubav prema sebi i drugima.

Prvi Fruškogorski maraton je bio održan 27. i 28. maja 1978. godine u dužini od 86 kilometara. Staze su trasirane u brdovitom, šumskom pojasu Fruške gore, a učesnici trka prolaze kraj srednjovekovnih manastira Grgeteg, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Jazak, Bešenovo, razrušenog TV tornja, Etno naselja “Vrdnička kula“, kroz brojne potoke, penju se na najviši vrh Fruške gore (539 metara) i silaze niz slap Dumbovačkog potoka.

S. Kovač