Dug građana samo za keš kredite dogurao do 5,4 milijardi evra
NOVI SAD: Dobro je poznato da mnogi građani Srbije troše više nego što imaju, a kako bi to i mogli po pozajmicu odlaze u banke.
Po svemu sudeći, poseta bankama je sve češća jer oni koji nemaju dovoljno novca za sve ono što im je potrebno, sve se više zadužuju. To potvrđuju podaci Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije jer je dug stanovništva po bankarskim kreditima na kraju marta bio je 1.348 milijardi dinara, odnosno oko 11,5 milijardi evra. To je za 10,6 posto veća suma nego pre godinu dana, a u odnosu na kraj februara ove godine, dug stanovništva veći je za 1,1 posto.
Navike građana Srbije, kada je reč o vrsti kredita koji se podiže, ne menjaju se jer se najčešće poseže za pozajmicama koje podrazumevaju isplatu gotovog novca. Naime, u ukupnoj sumi kredita najveći dug je upravo za keš kredite, a podaci govore da stanovništvo najviše bankama duguje za gotovinske kredite - 642,2 milijarde dinara, što iznosi 5,4 milijardi evra. Dakle, za godinu dana zaduženje stanovništva na ime tih kredita povećano je za 11,9 posto, a u odnosu na kraj februara, dug je veći za 2,5 posto.
Iako su cene kvadratnog metra stana u poslednjih godinu dana išle naviše, izgleda da su se građani Srbije u tom periodu sve više odlučivali baš za kupovinu stana ili renoviranje onih u kojema žive jer je zabeležen i rast stambenih kredita i kredita za adaptaciju. Naime, nakon gotovinskih kredita građani se najviše zadužuju na ime stambenih i kredita za adaptaciju i po ovom osnovu stanovništvo duguje se 568,8 milijardi dinara ili oko 4,8 miljardi evra. Ta dug je za godinu dana veći za 15,9 posto, dok je mesečno povećanje 1,3 posto.
Uzeti kad se želi, a ne kad se mora
Direktor portala "Kamatica" Dušan Uzelac smatra da je najbolje uzimati kredit kada to građanin želi, a ne kada mora.
U drugom slučaju je već kasno. Nemate mnogo izbora i ne možete da odbijete ponudu koju vam banka daje. Slobodno pitajte bankara i ono što mislite da ne treba da pitate. Treba da znate da vi u banci sklapate ugovor sa sobom, da ćete taj krediti otplatiti u budućnosti. Zato, kredit treba uzimati na bazi lične kalkulacije, kaže Uzelac.
Ipak, najveći mesečni porast zaduženja - 2,8 posto, stanovništvo ima kod poljoprivrednih kredita. Ovi krediti su na godišnjem novou porasli za 5,9 procenata, te je ukupni dug na kraju marta iznosio 80,2 milijarde dinara, odnosno oko 678 miliona evra.
U odnosu na prošlu godinu su uz kredite rasel i zarade. Ipak, rast plata nije propratio rast troškova jer i pored nešto više novaca u novčanicima para, očito, nije bilo dovoljno. Naime, ovogodišnja februarska prosečna zarada u Srbiji je, bez poreza i doprinosa, iznosila 70.605 dinara, a istog meseca, ali godinu dana ranije, prosečna plata bila je 62.280 dinara. Dakle, u odnosu na februar prošle godine, prosečna zarada veća je za 13,4 odsto nominalno, odnosno 4,2 odsto realno, dok su, istovremeno, keš krediti, kao i stambeni i oni za adapatciju zabeležili više nego duplo veći rast, pa je jasno da novca i dalje neće biti dovoljno i da će na šalterima banaka biti klijenata koji će tražiti novac na zajam.
D. Mlađenović