Obeležena 80. godišnjica nasilne deportacije Kikinđana u Norvešku
KIKINDA: Polaganjem venaca na spomenik kikindskim internircima u Parku prijateljstva „Narvik” u centru grada, obeleženo je 80 godina od stradanja Kikinđana u Norveškoj u Drugom svetskom ratu.
U znak sećanja na 46 Kikinđana koji su nasilno deportovani u ozloglašeni logor Beisfjord, od kojih je samo sedam preživelo, vence su položili predstavnici Gradske uprave Kikinda, Društva srpsko-norveškog prijateljstva, SUBNOR-a, kao i Srpskih ratnih veterana Kikinda.
Događaju su, između ostalih, prisustvovali načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Milivoj Linjački i predsednik Skupštine grada Kikinde Mladen Bogdan. Zamenica gradonačelnika Kikinde Dijana Jakšić Kiurski istakla je da je prijateljstvo srpskog i norveškog naroda potpisano sporazumom o bratimljenju Kikinde i Narvika, još 1975. godine, kao i da spomenik „Kamene ruže” simbolizuje čvrstinu i neraskidivost prijateljstva dva naroda, koje se i danas neguje.
Zamenica gradonačelnika dodala je da su internirani Kikinđani prošli kroz strahotu i golgotu surovih klimatskih uslova na severu Norveške u polarnom krugu. Zahvaljujući požrtvovanosti i plemenitosti Norvežana, koji su rizikovali svoje živote i dali sve od sebe da pomognu logorašima, omogućeno je bar nekima da se vrate svojim kućama.
Ona je podsetila da su 1975. godine intenzivirani kontakti sa Norvežanima preko raznih aktivnosti kao što su razmene studenata, ali i đaka kikindske gimnazije sa učenicima iz Narvika, odlaska mnogih naših delegacija i umetnika, a mnogi se sećaju i dolaska mladih Norvežana koji su boravili tokom leta učestvujući na radnim akcijama.
- Mnogi naši sugrađani su odlazili u Narvik, zasnovali porodice i tako ojačali širenje srpske zajednice u Norveškoj. Ne treba da zaboravimo veliku pomoć Vlade Kraljevine Norveške našoj zemlji koja i danas postoji u vidu bespovratne finansijske pomoći pre svega za obnovu infrastukture, iz oblasti saobraćaja, zdravstva i kulture, a treba pomenuti i izdašne stipendije za hiljade naših učenika. Nama je cilj da to prijateljstvo i dalje postoji, da se neguju lepi odnosi i trudićemo se da ta saradnja bude što sadržajnija - naglasila je Dijana Jakšić Kiurski.
Negovanje i održavanje kulture sećanja na stradanja naših sugrađana najvažniji je cilj Društva srpsko – norveškog prijateljstva, a sekretar tog društva Tibor Firedi ukazao je da je, nažalost, to poljuljano ratom devedesetih godina u nekadašnjoj Jugoslaviji.
- Želimo da vratimo karavane prijateljstva, bratske posete i da razvijamo veliko prijateljstvo srpskog i norveškog naroda - istakao je Tibor Firedi.
Kustos istoričar Milan Pušara, povodom 80. godišnjice priredio je izložbu fotografija i predavanje pod nazivom „Stradanje na severu”.
- Ova godina je u znaku dva tužna jubileja kao što je Krvavi januar i 80 godina od interniranja naših sugrađana u norveške logore. Izložba je osmišljena kako bi se osvežila kultura sećanja. Na izložbi se može videti hronološki tok od momenta odvođenja, do života u logoru i do načina kako su Kikinđani izgubili svoje živote - ukazao je Milan Pušara.
M. Mitrović