Na senćanskom vašarištu održan 19. festival ovčarstva

Drtugo mesto pripalo je Zoltanu Davidu iz Bodoša (Rumunija), a treće je zauzeo Sabolč Juhas iz Bačkog Petrovog Sela. 

- Ovce šišam od moje osme godine. Otac Ištvan se već dugo bavi ovcama i striže ih već pola veka, pa sam od njega naučio ovaj posao. Ranije smo držali više ovaca, ali idemo uslužno da strižemo ovce. Ove sezone striženje je uveliko počelo, jer gazde hoće da im stada budu doterana. Striženje po ovci je 250 dinara, dok je striženje sa orezivanjem noktiju 300 dinara. Ko je odrastao na selu, voli i hoće da radi vredi se baviti ovcama. Najbolje je kada se nešto radi iz ljubavi - kaže Branislav Zubrecki. 

Od šampiona Zubreckog saznajemo da za jedan dan ručno može da ostriže 45 do 50 ovaca, dok se mašinski može postići veći učinak. To zavisi od toga kakve su ovce i runo, da li su životinje mršave, napominjući da je vuna kvalitetnija ako stado izlazi na ispašu. 

- Srećom ovaca u Sanadu i okolini ima, tako da ima šta da se radi. Otac i ja idemo da strižemo ovce i u okolna mesta. Ima baš dosta mesta gde odlazimo. Išli smo i do Subotice, Kumana, Sente, pa i u sremsko selo Maradik. Otac ovce šiša mašinski, a ja samo ručno, jer sam navikao od malih nogu i nastavljam i dalje striženje makazama. Radovalo bi me da bude više mladih koji hoće da se bave ovcama i rade ove poslove - dodao je Zubrecki.  

U mašinskom striženju ovaca konkurencija je bila skromnija, a najbolji su bili Žolt Čabai i Henrih Čabai iz Kevija i Mihalj Balog iz Gornjeg Brega.  Član žirija Pera Militar i organizatori nisu skrivali zadovoljstvo što je među takmičarima bilo dosta mladih. Militar objašnjava da se ocenjuje sedam stavki od izvođenja ovce i postupanje prema životinji za vreme striženja, do kvaliteta obavljenog posla, sakupljanja runa i čistoće mesta nakon obavljenog posla. 

- Vrlo je bitno da se prilikom striženja ovca ne povredi, da se ne naprave rane makazama, koje bi mogle ostaviti trajnije posledice. Striženje ovaca obično počinje u ovo vreme, posle 20. aprila do početka juna, da se ovce oslobode runa u letnjem periodu, kada je najtoplije i runo im najviše smeta - ukazuje Militar. 

Organizatori su priznanje dodelili i 76-godišnjem Laslu Totu iz Bogaraša, najstarijem učesniku takmičenja u striženju ovaca. On je ispričao da je striženje naučio od dede kada je imao deset godina. 

- Kada sam video kako tata i deda šišaju ovce, bio sam siguran da mogu i ja. Vezali su ovci noge i dali makaze, tako da sam brzo naučio. Ovce još uvek držim, ali je u oboru svega 13, jer sam u petak prodao pet komada. Nekada je u našem stadu bilo i do 130 komada, jer ovčarstvom se vredi baviti ako u stadu ima preko stotinu komada. Kada sam bio mlad od 60 ovaca više je bilo koristi nego od jednog maksimuma zemlje - ispričao je Tot. 

Nagrađeni su najbolji očari koji su kolekcije ovaca prikazali na izložbi. Velika nagrada za najkvalitetniju kolekciju ovaca rase veinterberg pripala je Karolju Lerincu iz Bogaraša, zlatni, srebrni i bronzani pehari su dodeljeni Ervinu Feldiju iz Gornjeg Brega, Tivadaru Mesarošu iz Banatskog Monoštora i Milošu Milanovu iz Sanada, a dobitnici zlatnih medalja su Endre Šoti, Petar Balo iz Sente, Čaba Boršoš iz Adorjana, Atila Bezeg iz Bečeja, Nandor Bajus iz Jazova i Čaba Drenkovič iz Kevija. 

Ovčiji paprikaš zamirisao je iz pedesetak takmičarskih kotlića, kao i iz kotlića organizatora i ugostitelja, a priređen je i prigodan kulturno zabavni program. Lokalnim proizvodima i rukotvorinama predstavio se i veliki broj izlagača iz Sente i okoline.

Milorad Mitrović