Usko grlo u Šangaju: Nova kašnjenja robe i poskupljenja

Evropa i Sjedinjene Države mogu da očekuju nova kašnjenja i nestašice uvozne elektronike iz Kine kao rezultat lokdauna uvedenog zbog korone u svetskom trgovačkom čvorištu Šangaju, upozorava Vinsent Štamer, ekonomista sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.



Tri sedmice nakon stavljanja grada u karantin, otprilike 30 odsto robe koja je trebalo da krene iz luke nije napustilo Šangaj. Drugim rečima, to je 30 odsto izvoza manje u ostatak sveta, navodi Štamer za DW.



On je na Tviteru objavio grafiku koja pokazuje da je količina tereta koji izlazi iz ove luke naglo pala, dok je količina robnih pošiljki iz drugih kineskih luka ostala stabilna. Ostali podaci o radu ove luke pokazuju da je prosečni dnevni volumen od 140.000 kontejnera smanjen na 100.000.



Šangaj je žarište najvećeg tasala korone u Kini od početka pandemije pre više od dve godine. Ovaj lučki grad, koji broji 26 miliona stanovnika, u strogoj je blokadi od kraja marta. Zbog toga su neki radnici bili prisiljeni da ostanu i spavaju u fabrikama u kojima rade.



Reč je o fabrikama u regionu Šangaja specijalizovanim za izvoz elektronske robe široke potrošnje, kao što su tableti i televizori, ali i za sofisticiranije poluproizvode koji se koriste u pogonima na Zapadu.



Čini se da se usporila proizvodnja u regionu Šangaja i da roba nije stigla u ovu luku kako bi se ukrcala na kontejnerske brodove, kaže Štamer.



Kašnjenja u isporuci su se povećala uprkos, kako navodi DW, tvrdnjama kineskih zvaničnika da će restrikcije minimalno uticati na rad luke.



Štamer ističe da će se kašnjenja u Evropi osetiti za otprilike dva meseca, jer je potrebno pet ili šest sedmica da kontejnerski brodovi stignu, recimo, do luke Hamburg na severu Nemačke, i još dve sedmice da se roba iskrca i isporuči.



On predviđa da će, zbog kašnjenja u dostavi, roba široke potrošnje poskupeti ovog leta i dodaje da bi Nemačka mogla da bude među zemljama kašnjenja najviše pogoditi jer se gotovo trećina morske trgovine između Kine i najjače ekonomije u Evropi odvija preko luke Šangaj.



Predstavnik nemačke Trgovinske komore u Kini, Maksimilijan Butek, izjavio je da alternativni putevi isporuke preko drugih luka nisu dovoljni za ublažavanje gubitka.



Butek se slaže s tim da rad same luke u Šangaju nije najveći problem jer su kašnjenja zapravo uzrokovana transportom robe iz fabrika u luku.



Nova kašnjenja će sigurno pogoršati krizu u lanacima snabdevanja, koja se zaoštrava nakon vrhunca zabeleženog posle prvog lokdauna u proleće 2020. godine.



Pandemija je u početku dovela do kočenja globalne ekonomije, što je nateralo kargo kompanije da otkazuju planove za utovar robe. Stoga je mnoštvo kontejnerskih brodova ostalo usidreno uz obale zapadnih i kineskih luka.



Kao rezultat toga, u više od tri četvrtine svetskih luka došlo je do nenormalno dugog procesa lučkih usluga u protekle dve godine.



Zatvaranje još dve kineske luke Ningbo-Žušan i Jantijan protekle godine takođe je pogoršalo nestašicu maloprodajne robe i polusirovina u ostatku sveta.



Usled toga, nemačka privreda je zabeležila rast od svega 2,7 odsto prošle godine, umesto prognoziranih 4,7 odsto, dok je inflacija dostigla najveću vrednost u poslednjih tridesetak godina.



Štamer kaže za DW da je otprilike 12 odsto sve robe, koja se kontejnerima transportuje širom sveta, trenutno zaglavljeno na brodovima koji ne mogu da isplove.



Uobičajena stopa je manja od šest odsto, dok je u leto 2021 najviša ikada zabeležena stopa iznosila 14 odsto.



Zvaničnici u Šangaju obećali su u petak da će ublažiti kovid-kontrole vozača kamiona, koje ometaju i usporavaju isporuke robe. Te konttole su navele pojedine vozače kamiona i neke brodarske kompanije da u potpunosti izbegavaju region.



Štamer procenjuje da bi kašnjenja mogla malo da se pogoršaju pre nego što nastupi poboljšanje i predviđa da se globalni lanci snabdevanja „neće vratiti u normalu ove kalendarske godine“.



Onda će, smatra on, biti bolje, ukoliko ne bude drugih lokdauna u Kini. To nikako nije isključenom budući da Kina i dalje sledi strogu politiku „nula kovida“ kojom cele metropole stavlja pod ključ kad se pojave slučajevi zaraze.