Ninine mustre: Svrha

I sama sam doživela trenutke kada sam se pitala: „Čemu sve ovo i zašto uopšte da nastavim da živim?“ Nekim čudom, život je uvek pobeđivao. Kada sada pogledam iza sebe, šta god da mi se dešavalo, bilo je dragoceno iskustvo, koliko god da je bilo bolno. Kako su se nemili događaji ponavljali, tako sam bila sve zahvalnija na trenucima u kojima sam doživljavala sreću i sve sam jasnije uviđala da je život sam sebi svrha. Da, naravno da postoje određeni darovi koje sam na rođenju dobila, a moja interesovanja ukazuju na to koje darove da razvijam, jer je uvek ono u čemu najviše uživam, a što istovremeno služi na korist i drugim ljudima zapravo ono čime bi trebalo da se bavim. Šta god da mi u određenom trenutku pričinjava veliku radost, to je u tom trenutku moja svrha. Njena najveća  vrednost je u tome što ne zavisi od okolnosti niti od drugih ljudi. Zavisi isključivo od mene. Još važnije od toga je da je život sam sebi svrha. Došla sam na ovaj svet da otkrijem ljubav i lepotu u svakom aspektu života, ma kako on izgledao na prvi pogled. Ponekad baš i uprkos neželjenim okolnostima, kada potražim lepotu u trenutku u kojem živim, sve se promeni. Uhvatila me tako neki dan velika tuga zbog nemoći jedne meni drage osobe. Nakon komplikovane operacije, sve je boli i oporavak je težak i dugotrajan. Jednog jutra ustala sam sa tim mislima u glavi i to je pokrenulo čitavu lavinu sličnih misli, o prolaznosti života, o mučenju i velikom bolu kroz koji prolaze svi ljudi i pitala sam se zašto mora baš tako da bude. Bilo mi je sve lošije, i do podneva sam bila sva u crnim mislima, unapred oplakujući sve drage ljude koje ću izgubiti vremenom. Očni su mi kapci natekli, pluća se smanjila, jedva sam udisala, a srce se u grudima nekako skvrčilo i ukočilo. A onda sam ugledala trešnju sa raskošnom krošnjom, svom u cvetu. Prišla sam i duboko udahnula njen slabašni, a tako lep miris i zamislila kako će se cvetovi uskoro pretvoriti u slasne, crvene plodove. Kakva promena raspoloženja! Iznenenada je sve izgledalo drugačije. Došle su do mene reči koje sam negde  pročitala, a njihova poruka glasi: „Bol je u ovom životu sigurna, a patnja je stvar izbora.“ Hvala miloj trešnjici na poruci koja je zahvaljujući njenoj lepoti stigla do moje svesti. Da, svi osećamo i tugu i bol, ali ako im se u potpunsti posvetimo i predamo, tek tada počinjemo da patimo, a to ne moramo. Lepota života koja se ogleda u svemu što nas u prirodi okružuje, jasno mi stavlja do znanja da je upravo njeno primećivanje i u njoj uživanje, svrha zbog koje sam i dobila ovaj život na poklon. Ne bi bilo u redu da ga traćim na patnju.

Nina Marinović Armbruster