Sajber napadi na Fejsbuku: Prihvati prijatelja da te prevari i oguli
Da nešto nije u redu Mirjana M. shvatila je kad je otišla na svoju Fejsbuk stranicu. Na njoj ju je dočekalo preko 200 zahteva za prijateljstvo. Inače društvena osoba, kojoj je posao da komunicira s ljudima, Mirjana je prvo pomislila da je nekom objavom na Instagramu privukla pažnju ljudi, ali nije mogla da se seti da je poslednjih nekoliko dana išta objavljivala na bilo kojoj od tih mreža.
Sumnju joj je dodatno podgrejala činjenica da je od skoro 200 zahteva samo pet bilo od žena, a samo sa 12 imala je zajedničke prijatelje. Zato je dvaput razmislila pre nego što je sve sumnjive, nepovezane i nepoznate obrisala sa spiska onih koji bi mogli da budu njeni potencijalni prijatelji. I dobro je uradila, kažu stručnjaci za sajber bezbednost.
Prema izveštajima od prošle godine, Fejsbuk je bio brend koji je najviše napadan u 2021. godini, pretekavši Majkrosoft, podaci su “Vejda”. Ova društvena mreža činila je 14 procenata analiziranih fišing stranica, a ovo je treća godina zaredom da je najčešća vrsta sajber napada upravo fišing. Cilj ove vrste “pecanja” je da se dokopa vaših privatnih naloga, pokupi podatke, ne samo one finansijske, već i one lične, i da ih dalje proda kompanijama koje se bave trgovinom podataka, praveći od njih bazu podataka za kreiranje marketinških ciljnih grupa.
- Društveni mediji evoluirali su od mesta za održavanje kontakta sa prijateljima i porodicom i deljenje vaših mišljenja o stvarima, u platformu na kojoj preduzeća i pojedinci mogu da kupuju i prodaju artikle, i eto prilike za sajber kriminalce, bez obzira na to da li ste uticajni, pa će, preuzimanjem kontrole nad vašim nalogom dobiti priliku da “pecaju” hiljade ljudi ili preuzmu njihove podatke, ili ste naivni, pa ćete postati deo baze podataka, svojevrsno “sajber belo roblje” - rekla je Gordana Bekčić iz kompanije “Security Academy”.
Cilj je i firma u kojoj radite
- Ponekad se ne radi o iskorišćavanju vas, već o načinu da preko vas dopre do podataka firme u kojoj radite. U godišnjem izveštaju o bezbednosti kompanije Cisco za 2016. naveden je malver koji se isporučuje putem Fejsbuk prevara kao najbolji metod isporuke za kompromitovanje organizacionih mreža. Ništa nije toliko ranjivo kao čovek: sjajne mere sajber bezbednosti se lako kompromituju tako što ćete nekoga naterati da klikne na neki šokantan ili zabavan link, na poslovnom kompjuteru. Neki poslodavci blokiraju Fejsbuk baš iz ovih razloga – ističe Gordana Bekčić.
Jedan od faktora zašto su platforme društvenih medija idealne za takve fišing prevare je činjenica da se korisnici često povezuju s ljudima koje ne poznaju dobro. Pošto su neki oblici društvenih medija pogodni za interakciju sa strancima, “pecarošima” je lakše da nateraju ljude da im veruju, jer im nije neobično da ih kontaktira neko koga ne poznaju - rekla je Bekčić - Pored toga, nalozi koji možda nemaju mnogo pratilaca, ali su napravljeni pre nekoliko godina, često se koriste u tržišnim prevarama gde potencijalne žrtve mogu verovati prodavcu samo zato što nalog postoji duže vreme. Ovo čini naloge bez mnogo uticaja veoma vrednim za prevarante.
Osim naivnosti, prevaranti računaju i na nepromišljenost i umišljenost. -Činjenica da se interakcije na društvenim medijima obično dešavaju veoma velikom brzinom nekako nas je navikla da donosimo brze odluke, često propuštajući znake upozorenja. Čak i obaveštenja putem e-pošte o potencijalnoj interakciji na društvenim medijima mogu naterati ljude da kliknu na zlonamernu vezu, samo zato što žele da vide šta im nedostaje – istakla je Bekčić, poručivši da veliki broj lažnih naloga igra na kartu osećaja “uticajnosti” jer žrtva pomisli da je nešto što je rekla ili objavila postalo viralno i privuklo pažnju ljudi, pa joj nije neobično da joj ođednom stigne veliki broj zahteva za prijateljstvo.
Ono što se desilo našoj junakinji potpada pod prevaru kreiranjem lažnih naloga. Jedan od oblika je kloniranje naloga: iznenada ste dobili zahtev za prijateljstvo od nekog s kim ste odranije prijatelj. Ovaj pristup postao je sve učestaliji u poslednjih godinu dana, a metode su stare: zahtev da ih kontaktirate i pošaljete malo para jer su u nekom problemu. Sličan metod je i kreiranje lažnog naloga koji se predstavlja kao prijatelj prijatelja ili rođaka. Oni vam obično obećavaju posao uz dobru zaradu, a cilj je da im pošaljete lične podatke koji se dalje preprodaju marketinškim kompanijama. Neki igraju na kartu emocija, obećavajući vam ljubav ili prijateljstvo: mnogi od njih su samo zaludni i prave se da su neko drugi, ali mnogi hoće da vas navedu na to da im poverujete i, naravno, date svoje podatke koje će kasnije preprodati.
I. Radoičić
