Na Dan zaštite prirode na oranici kod Kikinde otrovan orao krstaš

Iz tog društva apeluju na institucije da hitno obrazuju radnu grupu, donesu pravilnik i počnu sa rešavanjem slučajeva trovanja ukazujući na to da se duže od osam godina čeka na osnivanje Radne grupe za sprečavanje trovanja i uspostavljanje Protokola o postupanju u slučajevima trovanja divljih životinja.



Kako ističu, to je preduslov da se sve učestaliji zločini prema prirodi učinkovito istražuju i kažnjavaju.



Orao je pronađen na oranici u blizini Kikinde, a po svemu sudeći stradao je hraneći se zatrovanom lisicom, dok su u njegovoj blizini nađeni i leševi mišara, takođe, strogo zaštićene vrste.



Timovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i njihove mađarske kolege iz organizacije MME - BirdLife Hungary, zajedno sa specijalno obučenim psima za pretragu terena, izlaze na teren kako bi otkrili leševe životinja i zatrovane mamce.



Trovanje divljih životinja, posebno ptica grabljivica, jedna je od najvećih opasnosti za njihov opstanak u Srbiji, navodi se u saopštenju i ukazuje na to da je samo u poslednje 22 godine od posledica trovanja širom Srbije stradalo preko 2.300 jedinki zaštićenih ptica, od čega više od 100 orlova belorepana.



U većini slučajeva, dodaju, trovanje je bilo namerno i korišćeni su mamci koji su tretirani pesticidima, poput zloglasnog furadana.



Izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić istakao je da gubitak svake jedinke krstaša predstavlja ogromnu štetu za našu prirodnu baštinu i surovo unazađuje napore da se, kako navodi, na nebo iznad Srbije vrate te veličanstvene ptice.



Institucije slabo sarađuju i nevoljno postupaju prema zakonom definisanim nadležnostima, dok građani i udruženja za zaštitu ptica i prirode iz meseca u mesec pronalaze nove leševe zaštićenih vrsta, tvrde iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.



Orlovi krstaši dospeli su u žižu javnosti 2016. godine kada je obelodanjeno da su u Srbiji preostale svega dve jedinke.



Već narednog proleća članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započeli su program čuvanja poslednjeg gnezda te kritično ugrožene vrste, a bdenje na teritoriji orlova Bore i Eržike doprinelo je da oni od 2017. do 2021. uspešno podignu sedam mladunaca te da se u okolini pojave i novi orlovski parovi.



Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kaže da je ovog proleća u Srbiji prisutno najmanje pet parova krstaša, kao i da se svi gnezde u prostranom Banatu.



Orlove krstaše većina građana doživljava kao nacionalni simbol i zabrinuta je za njihov opstanak, a slučaj otrovanog krstaša kod Kikinde unemirio je varoš na severu Banata.



Orao krstaš (Aquila heliaca) jedna od najimpozantnijih ptica grabljivica Evrope, dužina njegovog tela, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara. Odrasla jedinka ima masu od 2,5 do 4,5 kilograma.



Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka.



Krstaši postaju polni tek sa 5 godina starosti, gnezda prave na stasitom drveću na obodu šuma ili u poljima te su ugroženi uznemiravanjem i nedostatkom odgovarajućih stabala.



Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine.



U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.