Vajar i akademik Sava Halugin o svom stvaralaštvu

Pretvaranje ideje u skulptorsku radnju, koja u svom procesu ume da iznedri nove dosetke, metaforike i najkraće rečeno pobuđuje maštu stvaraoca, razgraničava se u više pravaca, kao intimističko vaganje, pulsiranje lične slobode, ostavljajući za sobom oblikovani trag kao sintetički sklop emocija. Ovo je u razgovoru za naš list istakao vajar i akademik Sava Halugin iz Subotice, povodom izložbe crteža “Obraćanja”, koja je otvorena u Kulturnoj zoni u zavičajnom mu Novom Kneževcu, kraj reke Tise.

- Sigurno da mi je, bez obzira na životnu pokretljivost, uvek u svesti zavičaj kao najsnažnija i najjača misao, a najviše se sećam događanja iz ranog detinjstva i mladosti. Za mene je Novi Kneževac neprolazna sredina i večita inspiracija, oseća se da poseduje potrebu za stvaralaštvom, za stvaralačkim iznenađenjima, za nečim što čini optimizam i što čini deo životne stvarnosti uz veliku širinu duha, da sve to potpomogne „organizmu koji se kreće“. Prohodnost vode prenosi svoju energiju na ljude i čini prohodnost svesti i misli ljudi, poput reke kraj koje svaki dan prolazimo i koju svaki dan viđamo. To donosi uvek nešto novo, a deluje akvarelno čisto i jasno, ali slojevito gledano i inspiracijom spojeno, čini svaki put drugačiji prizor, a ova izložba je novo punjenje stvaralačke energije i lakša prohodnost sa rekom Tisom - utisak je Halugina, naglasivši da je antejski vezan za Novi Kneževac. 

Skulptura iz stvaralačkog opusa Save Halugina, koji je na umetničkoj sceni prisutan pola veka, ima u javnom prostoru od Subotice, Novog Sada, Aranđelovca... pa do rodnog Novog Kneževca, gde su postavljene skulpture Tisinog cveta i začinske paprike. Mnošto je skulptura sa motivima iz zavičaja i likova znamenitih ličnosti poput spomenika Mihajla Pupina u Novom Sadu i Podlokanju na severu Banata, ali ima i radova koji pored svih osobenosti nose i dozu erotskog naboja, poput spomenika paprici u Novom Kneževcu.

- Erotski oblik u mojoj skulpturi je više jedan estetski eksperiment, odnosno, nadrealni plastični sadržaj. Takav sadržaj svojim oblikom i direktnim simbolom erosa provocira. Moji erotski znaci nose u sebi neprolaznost požude da se bića spajaju i formiraju u svojim oblicima, u svojoj genezi, kao novi izliv libida, kako na individualnom tako i na kolektivnom planu estetske svesti. Erotski znaci nisu inspirisani konkretnim erotskim bićem. U svojim inspiracijama daleko odlutam od konkretne figure, kao prizora, čak i od pejzaža, gde povratno delujem, u širem smislu, nadahnut prostorima između tla i plavetnila - kaže Halugin.

O svojim crtežima i skicama Halugin veli da su to zabeleške koje baš i nisu zabeleške, a jesu i nisu crteži, ali nisu ni slike jer ih radi na drugačiji način, nego pojašnjava da su to dokumenta koja beleži u svojoj svesti kao utisak svog stanja. 

- Normalno, ta stanja su različita, različite su i teme uz diskretan kolorit. U Novom Kneževcu sam zavoleo crtanje još od osnovne škole, uvek sam nešto crtao i otac kada bi video zvao me je da mu pomognem u poslu, tako da sam crtao i kad mi se nije crtalo, ali i uz veliku želju i da mu pomognem. Između ruralnog ambijenta i prostora, transponovao sam jedan takav prostor, čini mi se u prizor koji je samo „podstaknut“, ali sam otišao mnogo dalje od svega toga i samo fragmentarno može da se primeti izvorište mojih radova - pojašnjava Halugin.

Permanentnim beleženjam stanja i brzo nadolazećih ideja u vidu crteža i skica, Halugin širokim potezima gradi sliku, koristeći različita izražajna sredstva: grafitnu olovku, olovku u boji, tuš, akril, četke, sunđere... 

- Crtanjem dočaravam suštinu kao zapis, jer takve radnje mi daju mogućnost i pripreme za trodimenzionalno rešavanje, odnosno prohodnost ka obliku. Neki moji crteži se nisu realizovali u skulpture, nego su ostali kao dvodimenzionalne tvorevine, kao eksponati, ali ipak, crtež je u kontinuitetu sa futurističkim vajarskim delom. On nastaje u duhu materijala kao priprema pogodna za realizaciju u kamenu, bronzi ili kombinaciji različitog materijala. Moji crteži ponekad samo naslute ili nagoveste siluetu da bi time ostavili prostora za novu kreaciju, a posle selekcije dolazim na stvaranje plastične skice. Stvarajući već prvu skicu, trudim se da dosledno poštujem sopstveni stav o jednoj nerazuđenoj i nerazgraničenoj skulpturi. Koncept kojeg se držim sastoji se od stava da formu gradim na sistemu suprotstavljanja i kontrasta. Većim i punim masama konfrontiram detalje razigranijeg i dinamičnijeg karaktera - otkriva umetnik. 

Halugin dodaje da u procesu stvaranja skulpture intenzivno razmišlja o materijalu, o veličini oblika, o prostoru i ambijentu postavljanja. Najčešći materijal koji ga interesuje i privlači je bronza, jer je uveren da su njene prednosti i mogućnosti da se metal ispolji, produbljuje svetlosne efekte i omogućava jedan radikalniji kontrast, ali skulpture je radio i u kamenu, ređe u drvetu i pleksiglasu. 

- Poštovanje materijala je veoma važna osobina, jer izvedena skulptura mora potpuno odgovarati specifičnosti materijala, njegovom karakteru i pravim vrednostima da bi opravdala svoje postojanje i egzistenciju. Mislim da u bronzi najadekvatnije mogu da ostvarim vezu između materijala, sadržaja i forme. Sve skulpture koje odlivam u metalu, samostalno cizeliram i patiniram. Skulpturu koju sam predvideo za izvođenje u bronzi nikada definitivno ne dovršim u gipsu. Nakon livenja samostalno obrađujem bronzu, što mi omogućava da proniknem u karakter i vrednost tog materijala i tako pokušavam da „zategnem“ površinu. Bronza jeste klasičan i tradicionalan materijal, ali, ipak, ona je samo košulja koja zaodene delo. Suština je uvek prisutna u stvaralačkom činu i krčenju nepoznatog puta ka cilju - naglašava Halugin, napominjući da materijal ipak nije presudan za vrednovanje, već esencijalni dometi u istraživanjima neobjašnjivog. 

M. Mitrović