Oko brežuljka i kule u zrenjaninskom Plankertu pletu se legende

Nekada su postojale dve, ali je jedna usled lošeg stanja srušena. Ova druga je konzervirana i uklopljena u novu zgradu, izgrađenu 1936. godine. I oko brežuljka i oko ove sačuvane kule pletu se gradske legende, o čemu je pisao diplomirani istoričar umetnosti Dejan Vorgić.

– Što se tiče brežuljka, u pitanju je prirodno uzvišenje, odnosno humka. Humke su, inače, obeležje Banata. Svaka je imala neku svrhu u prošlosti. Dakle, u pitanju je nekropola, koja je vremenom prirodno rasla. Kada je građena zgrada Crvenog krsta, tridesetih godina prošlog veka, na tom lokalitetu su pronađeni arheološki ostaci, tačnije skeleti, a verovatno potiču iz doba Sarmata. Da li je ovaj brežuljak imao kasnije neku odbrambenu funkciju, to ne znamo, jer proverene podatke o lokalitetu imamo tek od 1840. godine – priča Dejan Vorgić.

Na tom lokalitetu nekada su postojale dve kule. Jedna je propala, a druga je, srećom, sačuvana. I oko kule se pletu mitovi, a šta je od priča tačno, ni to niko sa sigurnošću ne može da potvrdi.

– Obe kule su se nalazile na lokalitetu Plankove bašte. Po jednoj teoriji, kule je sazidao Plank. To tvrdi Plankov kolega, apotekar Lipot Mencer. Prema njegovom mišljenju, kule su građene oko 1840. godine kao ukras parku – navodi Vorgić.

Kule stilski pokazuju uticaje romantizma i poznosrednjovekovnih graditeljskih tradicija. Kada danas pogledamo ovu rustično građenu kulu videćemo veliko bogatstvo oblika na malom sačuvanom prostoru. Ono što treba posebno istaći je to da građevina nosi orijentalne karakteristike. Pored prelomljenih lukova, tu su i testerasto raspoređene opeke na kapitelima pilastra i na vencu timpanona iznad prozora. Ako ih je gradio Plank, onda je verovatno imao uzor u nekim građevinama iz turskog perioda koje su tada još uvek postojale u gradu.

I još jednom, ako je ovo tačno, Plankove kule su pravi pioniri romantizma.

– Postoje nelogičnosti kod ove teorije. Zato postoji i druga, koja kaže da su kule znatno starije, a da ih je Plank na svom posedu zatekao i sačuvao. Na mapama iz 18. veka vidimo da su određene građevine postojale na mestu kula. Tako je bilo sve do velike regulacije grada početkom 19. veka. Tada je došlo do presecanja novih ulica, ali je prostor oko kula ostao netaknut. Kao da je neko želeo da sačuva ovaj kultni prostor. Ako uzmemo u obzir da su kule možda nastale pre Planka, onda na osnovu prethodnih činjenica možemo reći da su postojali dobri uslovi da se one sačuvaju – priča Vorgić.

Nije važno da li je tačna prva ili druga teorija, ili postoji i neko treće objašnjenje, smatra on.

– Ova kula, koja je pravim čudom preživela vekove, jako je interesantna i od nje se može napraviti turistička atrakcija. Kao i brežuljak, odnosno humka. Naravno, kula bi se morala pomnije istražiti i proučiti. U kulu može da se uđe, što je za istraživače odlično. Treba malo volje i napora i moglo bi se doći do zanimljivih saznanja. Sreća da je kula zaštićena zgradom Crvenog krsta, ali valja je zaštiti i bolje. Kad je preživela tolike vekove, treba da je sačuvamo i za naredne – zaključuje Dejan Vorgić.

Željko Balaban