Premijera predstave Lutka sa kreveta 21 večeras u Srpskom narodnom pozorištu
Đorđe Lebović je poznat po mnogim književnim delima, ali pomalo zaboravljena je njegova drama „Lutka sa kreveta broj 21“, bar kad je reč o inscenacijama u teatru.
U Srpskom narodnom pozorištu večeras će biti ispravljena ta „nepravda“ i predstava će premijerno biti izvedena, u režiji Slobodana Brankovića. Srpsko narodno pozorište ovu predstavu realizuje u koprodukciji sa Kulturnim centrom Pančeva, BEO Artom i Savezom dramskih umetnika Vojvodine.
I ovde se, kao u Lebovićevoj najpoznatijoj drami „Nebeski odred“, govori o životu u koncentracionim logorima iz Drugog svetskog rata, ali iz ugla sudbine žena koje su bile odabrane da služe za zabavu vojnika nacističke Nemačke. Vilma je žena u drami „Lutka sa kreveta broj 21“ koja je preživela strahotu „upotrebe čoveka“, kako je to formulisao jedan drugi veliki pisac, Aleksandar Tišma. Ona se nalazi pred suđenjem bivšem komandantu logora, koji je posle rata postao ugledan advokat i usuđuje se da joj „minira“ svedočenje stupajući s njom u kontakt i uvlačeći je u beskrupuloznu raspravu o prirodi zločina i pravnom osnovu za njegovu dokazivost.
Reditelj Slobodan Branković kaže da je u Srpskom narodnom pozorištu radio sa velikim poštovanjem prema piscu, ansamblu i temi kojom se bavio:
- Dugo niko nije radio tekst i meni je bilo teško da nađem producente, pozorišnu kuću, jer su svi doživljavali ovu priču kao nešto što se tiče Drugog svetskog rata i da smo sve te teme apsolvirali, ali kada budete gledali predštavu imaćete utisak da je Lebović danas pisao ovaj komad, za ovaj trenutak. To samo govori koliko velikog pisca imamo.
Na pitanje zašto je baš odabrao “Lutku sa kreveta broj 21” Branković odgovara zato što ga je fascinirao sam tekst, dijalog, replike, način na koji se jedna očigledna istina sa lakoćom transformiše u svoju suprostnost i uspostavlja dramski sukob od kojeg podilazi jeza. Ako je jedna takva očigledna istina kao što su zločini u koncentracionim logorima, podobna za manipulaciju, kako je to onda tek lako uraditi sa svim drugim temama o kojima nemamo toliko saznanja i informacija, upitao se reditelj.
- Radili smo veoma posvećeno. Bilo je pre svega vrlo zahtevno psihički, emotivno. Proces je kao i svaki u pozorištu uvek drugačjji od onog prethodnog i uvek ma svoj način uzbudljiv – nastavio je Branković. - Očekuje nas jedna psihološki napeta, emotivno razorna predstava, ali i predstava koja poziva na dijalog, na razmenu mišljenja. Nadam se da će publika imati dosta tema za razgovor nakon predstave.
Adaptaciju teksta uradila je Ana Đorđević, dramaturškinja je bila Nikolina Đukanović, a scenografkinja i kostimografkinja Minja Poljak. U predstavi igraju: Jasmina Večanski Kujundžić, Branislav Jerković, Jugoslav Krajnov i Marko Marković.
I. Burić