Bostan se sad kalemi da bi se na leto jeo

Povrtari koji se bave ovom proizvodnjom, jer slatka posladica ne spada u voće, već u povrće, slažu se da u predstojećoj sezoni lubenice ne bi smele da budu po istoj ceni kao lane, zbog troškova repromaterijala koji su sada viši za 40 do 50 odsto u odnosu na prošlo leto. Nedostaje im, kao i ranijih godina, radna snaga, jer kalemljenje zahteva anagažovanje sezonskih radnika veštih ruku pošto je posao pipav, a iskustvo neophodno.

Jedan od većih proizvođača lubenica Stevo Mirković iz Čelareva u opštini Bačka Palanka već je nakalemio prvu turu, 15.000 strukova za površinu od pet do šest hektara, koji se sada u plastenicima pod kontrolisanim uslovima razvijaju. Za dve sedmice ponoviće isti posao, a onda još jednom, da bi lubenice ravnomerno pristizale jer ne valja da ođednom sve dospeju za prodaju.

- Kalemljenjem rasada lubenica postižu se bolji prinosi, bostan brže sazreva i otporan je na bolesti – kaže Mirković. Dodaje da kao podlogu koristi hibrd tikve, jer je koren  tikve dubok, može da primi više hraniva i dobro podnose niže temeratire, jer su lubenice toploljubive biljke. Mirković, ali ni drugi koji se bave porizvodnjom lubenica nisu još stavili na paprir koliko će ih koštati ovogodišnje sejanje lubenica, ali kažu da su lane troškovi proizvodnje bili oko 2.000 evra po hektaru.

- Đubrivo, folije, trake, semena... su poskupele višesturko pa bi lubenice trebalo da budu bar za 50 odsto skuplje nego lane. Prošle godine prvi bostan koštao je naveliko od 40 do 35 dinara, a kupci su ga namalo plaćali od 20 do 25 dinara – naveo je Mirković.

Po rečima našeg sagovornika Kompalića, u Srbiji se godišnje poseje oko 3.000 hektara lubenica, ali taj podatak varira. – Povrtari iz godine u godinu umanjuju ili uvećavaju površine, za stotinu do 200 hektara, u zavisnosti od toga kako bostanyije prođu sa rodom u pogledu cene i prinosa.

Sava Kompalić iz Deronja u opštini Oyaci kaže da u ovoj sezoni lubenice u jeku sezone ne bi smele da koštaju ispod 30 dinara jer je uz troškove repromaterijala poskupela i satnica sezonskih radnika. Umesto 2.500 dinara, sada se kreće od 3.000 dinara pa i 4.000 dianra.

- Lane je sezona, uprkos velikoj suši, bila dobra jer smo lubenice navodnjavali. Ali, svaka sezone je priča za sebe i nikada nije idealna. Često se ni agrotenhičkim merama ne može postići kvalitet- navodi Kompalić.

Prošle godine, kaže, kada je naših lubenica bilo najviše na tržištu, stizao je bostan iz uvoza iz Albanije i obarao cenu domaćem.

- Nadamo se da nam ekonomska zona “Otvorni Balkan”, uspostavljena radi bolje trgovine između naše zemlje, Severne Makedonije i Albanije, neće pokvariti računicu .Očekujemo da se granice za bostan iz uvoza otvore tek kada ovde bostanyije prodaju svoj proizvod – istakao je Sava Kompalić.

Z. Delić