“Kao suncokreti“ – Dečja bajka prerasta u komediju za odrasle

Rađena po motivima dela „Gde stanuje sunčev zrak“, dramskog pisca Milana Stepanova, i u početku zamišljena kao predstava za decu, ipak je brzo poprimila šire okvire. Mašta autora oživela je suncokrete i udahnula im karaktere skupine nejednako talentovanih glumaca, koji pripremaju jednu predstavu. To je motiv koji i glumce i publiku seli u stvarnost. Kada sunce zađe ili je dan tmuran, suncokreti se okreću jedni drugima jer tako međusobno razmenjuju svetlost. U stvarnosti je to slučaj i sa glumcima koji će, samo ukoliko se okrenu jedni drugima, slušaju i gledaju, uspešno pripremiti predstavu.

- U predstavi sam veštica Grdana, prepreka koja sve “zakuvava”, “minira” i poslednja dolazi na probe – objašnjava jedna od glumica Tijana Todić (15). – Ostalim glumcima otvaram put ka nekim novim stvarima, ali na taj način uvlačim ih u svoju zamku - sve što znam da vole, koristim protiv njih, manipulišem. Ipak, do kraja se snađu jer se drže zajedno. Okreću se jedni drugima, baš kao suncokreti, zato uspeju da pobede moju zamku. To je taj motiv iz stvarnosti, gde jednako postoje ljudi koji pokušavaju, iz neke svoje koristi, da vas prevare, pretvarajući se u prijatelje.

Početak predstave prikazuje glumce u konfliktu, haosu, mešavinu privatnog i glumačkog, a njihova gluma prelazi u šekspirovsko preterivanje i patetiku. Tek kad počnu da prate jedni druge i na sceni pokažu iskrenost, pronalaze svoj dar i počinju kvalitetno da glume.

- Jedini koji veštici ne veruje je moj lik Mrgud, koji pokušava da probudi razum ostalih glumaca, da odvoje privatno, kako bismo predstavu dobro odigrali – otkriva Marko Bakalić (14). – Kad je reč o stvarnom životu, sigurno nam se svima bar jednom dogodilo da se družimo ili sarađujemo sa nekim ko na teži način nešto savlađuje i dolazi do rezultata, a mi se trošimo da bismo mu pomogli. U tom slučaju, kada se osećaš kao da je ceo svet protiv tebe, moguće je razmišljati i na drugačiji način – mene uvek vodi misao da će se sve to jednom završiti, imaćeš vremena da se odmoriš nakon teškog perioda ili posla. Što je posao teži i trud oko nekoga ili nečega veći, pobeda je slađa.

Uprkos opisanim krajnostima, svi likovi su po nečemu jedinstveni, ne postoje “obični”. Kroz predstavu publika saznaje gde se u jednoj pozorišnoj probi granica zbilje briše, a rađa magija.

- Kod svakog glumca dešava se neka magija i deo te magije pada na predstavu, zbog čega postaje dobra, dobija smisao – potvrđuje još jedan od mladih glumaca teatra DKCNS-a Luka Galić (13). – Tekst je samo deo koji je potrebno protumačiti. Mi smo uspeli da napravimo svoje tumačenje i zato je predstava dobila paralelni tok, relaciju suncokreti – sunčev zrak i glumac – talenat. Ovaj tekst je konkretno bajka za decu, ali preplitanjem privatnog sa ulaskom u lik i obrnuto, kao i unošenjem neočekivanih reakcija, pretvorili smo je u neku vrstu komedije. Imamo svađu među glumcima, a znamo da i generalno u životu nijedna svađa nije lepa. Ali kad se ubaci to zrno smeha, sve poprima drugačiju notu.

B. Pavković