Besplatni higijenski ulošci za studentkinje na Filozofskom fakultetu

Ideja je nastala početkom prošle godine, u cilju da se na sistemski način vodi briga o položaju žena i devojaka, a nakon istraživanja koje su sproveli na temu menstruacije sa 1 500 novosadskih studenata, došli su do zaključka da je više od 65 odsto ispitanica često moralo da kupi jeftiniji brend i štedi na kvalitetu.

Prema njihovim istraživanjima u Srbiji žene na godišnjem nivou moraju da izdvoje najmanje 4.000 dinara na higijenske uloške, a porez na te proizvode je 20 odsto, što je više nego za osnovne kućne namirnice. Zahvaljujući programu „Mladi su zakon“ obezbeđena su finansijska sredstva za ostvarivanje projekta. Održana je i predstava dramske sekcije u zgradi Filozofskog fakulteta na kojoj su se umesto novaca za ulaznice, donirali higijenski ulošci.

Koodinatorka „Ženske inicijative“ Jelena Mirić navodi da udruženje planira još akcija, za koje se nadaju da će biti motivacija za aktivizam mladih. - Ne želimo da se naša inicijativa zasniva na dugoročnim donacijama od strane građana, nego rešavanju sistemskog problema, gde bismo volele da ovo postane „normalna stavka” prilikom kreiranja buyeta i finansijskih planova svih obrazovnih institucija.

Komentari i sugestije o projektu su pozitivne. Studentkinja žurnalistike na Filozofskom fakultetu Aleksandra Vla, veruje da je ovo prvi korak ka velikim promenama. - Ta inicijativa je dobar početak destimatizacije jednog sasvim prirodnog procesa – kaže Aleksandra. - Ako su već obezbeđena regularna higijenska sredstva, kao što su sapun i toalet papir, zašto ne bi i menstrualni proizvodi? Biološki proces koji se dešava svakoj ženi ne treba da izaziva dodatni stres, pogotovo ne za vreme boravka na fakultetu. Više ne treba da brinemo da li smo zaboravile higijenske uloške i da li će se desiti neka nezgoda.

- Cilj našeg projekta je podizanje svesti među mladima i studentima, smanjenje poreza na menstrualne proizvode, motivisanje mladih da postanu proaktivni u svom društvu i normalizacija teme menstruacije. Dugoročni plan je i umrežavanje sa svim važnim institucijama i organizacijama civilnog sektora koji se bave sličnim problemom – dodaje Jelena.

Menstrualno siromaštvo je često ignorisana kriza javnog zdravlja koja podrazumeva da žene i devojke sa niskim primanjima ne mogu da priušte menstrualne proizvode. Taj pojam se odnosi i na nedostatak osnovnih higijenskih uslova, poput privatnog prostora za održavanje higijene i tople tekuće vode i to je problem globalnih razmera.

U Indiji samo 12 odsto žena ima pristup sanitarnim proizvodima, izjavilo je indijsko ministarstvo zdravlja. U Nepalu su žene tokom menstruacije smatrane nečistim i proterane su u kolibe tokom ciklusa. U Bangladešu, mnoge žene ne mogu da priušte menstrualne proizvode pa koriste staru odeću, krpe, peškire ili druge nehigijenske proizvode, čime se povećava rizik od infekcija.

K. Miodragović