Na Kopaonik stiglo 12 jelena iz Bačke

To je, inače, treće krdo jelena koje je od početka godine stiglo u prihvatilište za običnog jelena Nacionalnog parka “Kopaonik“.



Država je prepoznala značaj idealnih staništa za jelene, a koja su na biološkom minimumu, kao što je i Kopaonik, ali tu su i Zlatar, Tara, Homoljske planine, tako da smo do danas preko 180 jelena transportovali na ove planine i nadamo se da će se već sledeće jeseni čuti rika jelena sa Kopaonika, rekao je Roland Kokai, direktor JP “Vojvodinašume”.



Kopaonik je deo nacionalnog projekta SRBDEER, koji je uspeo da obezbedi sredstva da se izgradi savremeno prihvatilište, odnosno uzgajalište za jelena, čime su stvoreni uslovi za njegovu reintrodukciju.



Od početka godine na područje NP “Kopaonik“ uspešno su naseljene 24 jedinke, a do kraja marta u planu je da stigne još deset do dvanaest jedinki.



Mi u ovom projektu učestvujemo već tri godine i drago mi je da smo to činili uspešno, kao i da je ministarstvo prepoznalo da imamo kadrovske i tehničke kapacitete za taj posao, zajedno sa partnerima iz Vojvodinašuma i NP Fruška gora. Projekat je pri kraju i nadam se da ćemo uskoro u lovišta na Kopaoniku puštati jelene iz sopstvenih uzgajališta, izjavio je Mirko Dugalić, izvršni direktor JP NP “Kopaonik”.



U protekle dve godine uspešno je selektovano i transportovano više od 350 jelena do jelenskih prihvatilišta i naseljeno je u lovišta na podruju centralne Srbije, a iz lovišta i uzgajališta JP Vojvodinašuma i Srbijašuma.



To je posao koji zavisi od svih nas u lancu, a naravno i od krajnjih korisnika u lovištima, poručuje Predrag Ćirović, upravnik šuma prirodnog rezervata Kopaonik.

“Zelena ekonomija” bila je i jedna od vodećih tema na „Kopaonik biznis forumu 2022“, čiji je sastavni deo i lovna privreda. Ukoliko želimo da razvijamo lovnu privredu, kažu u Vojvodinašumama, obični jelen (Cervus elaphus L.) predstavlja ekonomski i biološki najznačajniju vrstu i svakako je osnov za razvoj lovne privrede i lovnog turizma jedne države.