Za porodicu Mirkov iz Čente uzgoj mangulice neočekivano dobar posao

– Dobio sam dva praseta mangulice na poklon. To su toliko slatke životinje da su nam bile kućni ljubimci. Rasle su i porasle, ali toliko smo ih zavoleli da nismo mogli da ih zakoljemo. Onda sam kupio jednog vepra i od te dve krmače i njega nastalo je ono što imamo danas – priča Aleksandar Mirkov, poljoprivredni proizvođač iz Čente.

Da bi se utovila jedna mangulica, koja dostigne i 200 kilograma žive vage, potrebne su dve godine. Mangulice su rasa svinja koja voli da je napolju, pa ih Mirkovi drže u šumi i na pašnjaku. Svinje su ograđene, čuva ih takozvani električni pastir. Iako su na pašnjaku, mangulice dobijaju i kukuruz, koji Aleksandar proizvodi.

– Meso mangulice prerađujemo u sve traženije proizvode. Od njega pravimo svašta, ali nam je najtraženija slanina. Ona čisto bela, debela sa leđa, koju do pre nekoliko godina niko nije hteo ni da pogleda. Pravimo i šunke i kobasice – ističe Aleksandar.

Meso se soli, drži u salamuri, a onda suši.

– Sušim na dimu od šljive yanarike. Šljiva da lep miris i lepu crvenu boju. Ove godine smo preradili 78 manuglica, a proizvode prodajemo na manifestacijama, ali i od kuće. Supruga je zadužena za marketing i društvene mreže. Svako ima svoje zaduženje – navodi Mirkov.

Aleksandar kaže da nije mislio da će mu poljoprivreda biti zanimanje. A tek o mangulicama nije razmišljao.

– Nasledio sam zemlju i tako je počelo. Prvo sam se bavio čistim ratarenjem, onda su stigle manuglice. Sad planiramo da izgradimo klanicu, da ne zavisimo od drugih. I tako, jedno vuče drugo, pa ko zna gde će nas život dalje odvesti – zaključuje naš sagovornik.

Ž. Balaban