Strip "Konan od Kimerije" predstavljen u Novom Sadu

Na bogatoj i sadržajnoj promociji u Pozorišnom klubu „Trema“ Srpskog narodnog pozorišta, ljubitelji strip umetnosti zaista su imali šta da vide i čuju – na prvom mestu priču crtača Stevana Subića koji je uspeo da dočara drevnog junaka iz literature, stripa, filma, i posle niza već stereotipnih prikaza u popularnoj kulturi napravi nešto novo, originalno.

Stevan Subić je Konana prikazao maljavog i izranjavanog, prateći književnu ideju njegovog tvorca Roberta Hauarda da se radi o surovom, ali plemenitom čoveku koji se kroz život probija mačem. Ilustratori uglavnom posežu za plastičnim, uglađenim prikazom, kako bi on bio što dopadljiviji na prvi pogled, ali Stevan Subić se oslanjao na uverljivost, pa je za potrebe crtanja već poznatog lika izučavao i povrede MMA boraca, kako bi delovi njegove oštećene fizionomije bili što verodostojniji. 

„Konan od Kimerije“ u epizodi „Ksutal, grad sumraka“ po priči Roberta Hauarda, u scenariju Kristofa Beka, a u Francuskoj, gde je izvorno objavljen pre nekoliko nedelja, ovaj strip se nalazi na listi najprodavanijih naslova. To nije karakteristično za junaka starog već skoro jedan vek, ali jeste za kulturu koja ceni strip kao vrhunsku umetnost. Otud su naši junaci, Bojan Bosnić i Kristijan Relić iz „Makonda“, ali i Nenad Savin iz „Crne ovce“ jedan deo razgovora posvetili lokalnoj kulturi koja je nekad znala više da ceni strip, koji se sada ponovo pokušava vratiti u žižu javnosti kao dostojanstvena i izuzetno vredna disciplina.

Zahvaljujući Stevanu Subiću i angažmanu „Makonda“, ljubitelji stripa su u novoj, 13. knjizi o Konanu dobili ekskluzivno izdanje, koje beleži veći broj strana i obim sadržaja od redovnih. Na pitanje zašto Konan nije od Simerije, nego Kimerije, Kristijan Relić je kao arheolog objasnio da je Kimerija izvornik koji je utemeljen i u istorijskoj građi, a da mu opredeljenje domaćih prevodilaca da se uvreži naziv Simerija i nije baš najjasnije.

- Za kimerski narod se smatra da su preci Kelta, spominje ih još Homer, a današnji Velšani sebe zovu Kimerima. I u našoj kulturi je poznata Kimerija već jako dugo i mi smo se samo vratili na taj naziv. Nešto slično smo već imali sa Hodorovskim, kojeg su kod nas zvali Žodorovski – rekao je Relić.

Bojan Bosnić iz „Makonda“ je rad Stevana Subića uporedio sa radom Yona Bušeme, kultnim crtačem stripova, ponosan što mi i sada, kao i ranije, imamo svetski relevantne stripove. Nenad Savin je podsetio i na podatak da je Bane Kerac crtao Tarzana, što je sledeći rad Stevana Subića i prilika za promociju i kod nas.

- Mene zanima da li će se pojaviti „Konan protiv Tarzana“ – šaljivo, ali i ozbiljno se upitao Savin.

Subić je odgovorio da to još nikome nije palo na pamet, ali da bi možda mogao da sam nacrta bar jednu tablu te borbe koja bi bila epska.    I. Burić