Futoški kupus i burek na obali Rajne

Na svom moćnom toku na nemačko-švajcarskoj granici prigrlili su je dvojni gradovi, među kojima su i Rajnfelden Baden (Baden Virtemberg, Nemačka) i Rajnfelden u švajcarskom kantonu Argau, simpatične varoši povezane drevnim mostom i istorijom, udaljene svega petnaestak kilometara od ekonomski moćnog Bazela, na tromeđi Švajcarske, Nemačke i Francuske.

U Rajfelden Baden već godinama dolazim, jer se tu usidrila porodica mlađe ćerke Nataše i zeta Bojana, a neposredan povod za ovaj boravak je prvo rođendansko slavlje unuka bliznakinja Ire i Anje.  A, deda kada dođe familija uživa u domaćoj kuhinji na koju su navikli u zavičajnoj Kanjiži i Novom Sadu. Deda kuva pasulj sa slaninom i rebarcima, sarmu, gulaš...

Sirovina za jela domaće kujne lako se nađe i u dijaspori. Prokole futoškog kupusa su na samo nekoliko koraka, u „ruskom marketu“, gde ima i odgovarajućeg mlevenog mesa, takođe i dimljene mesnate slaninice i rebaraca. Da se sve začini kako valja potrebna je i crvena mlevena aleva začinska paprika. Našao se u zalihama jarko crveni začin iz manufakture Jovice Marjanovića iz Novog Kneževca, ali u marketu u komšiluku i malo podalje u „turskom“ ima ga i iz pogona novokneževačke „Aleve“. I unuke su sa odobravanjem prvi put pojele malo sarme, koju sam im krišom dao da ne vidi mama.

Snega na obalama Rajne nema ni na vidiku, pa je baš prijatno za šetnje. Za ulazak na piće u bistro „Bonsai“ i druge lokale, obavezna je provera ispravnosti zelenog evropskog sertifikata o vakcinaciji. Srećom da sam posle dva kineska sledovanja vakcine, za treću buster dozu odabrao „fajzer“, pa nemam problema. Svaki put u bistrou na ceduljicu još moram da ispišem datum, ime i prezime, broj telefona i adresu. Buster dozu „fajzera“ sam odabrao upravo zbog putovanja u Evropu, jer bi sa kineskim „sinofarmom“ po dolasku u Nemačku morao u karantin, a da nemam trećeg „fajzera“, za boravak u nekom od lokala morao bih imati negativan sveže urađeni antigenski test.

Onomad dok je rominjala kiša, odlučim da u Rajnfelden Badenu pronađem bekeraj, pekaru gde ima i bureka. Ima u ovdašnjim bekerajima u ponudi peciva raznih fela, ali burek je nešto drugo. Proširio se sa naših balkanskih prostora i u Evropu! Rekli su mi da u blizini bistroa „Bonsai“, bureka ima u bekeraju „Rudi’ S“, pa još i povoljna okolnost da majstor govori mađarski, jer je ranije radnju držao u Mađarskoj. Preko puta Gradske biblioteke, lako pronađem radnju, a u vitrinama uz razna slatka i slana peciva – na raspolaganju dve vrste bureka, sa sirom i sa mesom! Usluži me prijatna prodavačica, a burek sa mesom i  jogurt iz „Zelene doline“ ukupno pet evra, stvarno su mi prijali. 

Pojavi se i majstor, pa mu na mađarskom velim da je burek jako dobar. Zapodenemo razgovor, a kada je čuo da nisam Mađar, veli da on dobro zna srpski, da možemo pričati na srpskom. Otkriva da je Albanac, rodom iz Prizrena, pa se siti ispričasmo. Posle bureka i jogurta prijala mi je šetnja po varoši i do Rajnfeldena na švajcarskoj obali Rajne. Posle ovog pisanija u petak pre podne, odoh opet na burek i jogurt, a za vikend moji očekuju krčkanje još jedne ture sarme zavijene u listove futoškog kupusa.

Tekst i foto: M. Mitrović