Selaković: Briselski sporazum je postavio okvire za ZSO

Selaković je gostujući na televiziji B92 na pitanje da li su specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak doneli na sto neki novi predlog o ZSO, rekao da nije bilo razgovora na tu temu.



Naveo je da je na sastanku sa Eskobarom i Lajčakom razgovarano o opštoj situaciji, nespremnosti Prištine da ispunjava obaveze, nužnosti sprovođenja izbora 3. aprila i na teritoriji Kosova i Metohije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.



“Suštinski, prihvatanjem ovakvog razgovara svedočimo onome čemu smo posvećeni, a posvećeni smo učešću u dijalogu o normalizaciji odnosa, gde smo mi taj činilac samog dijaloga koji je uvek konstruktivan i koji od dijaloga ne beži, jer samo takvim sredstvima može da se dođe do rešavanja određenih konkretnih pitanja”, rekao je Selaković.



Prema njegovim rečima, Priština ne da nije ispunila, nego nije ni počela, niti imala nameru da ispunjava obaveze iz Prvog briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine, a Aljbin Kurti ponavlja da ne želi time da se bavi i da je za njega ZSO nešto što je neprihvatljivo.



Selaković je rekao da će se nakon posete Eskobara i Lajčaka Prištini videti da li je premijer privremenih prištinskih institucija promenio retoriku.



"Suviše je nepoverenja, suviše propuštenih prilika i datih obećanja koja su ostala neispunjena da biste mogli da verujete ijednoj njegovoj izjavi ili nečemu što je izrečeno u susretu sa predstavnicima SAD i EU. Neka vreme pokaže da li će oni ispuniti ili ne”, rekao je on.



Kako je naveo, videće se u narednom periodu i da li će SAD i EU izvršiti pritisak na privremene institucije u Prištini da se održe izbori 3. aprila na Kosovu i Metohiji.



“Za nas je pitanje izbora na KiM aposlutno pitanje od najveće važnosti u ovom trenutku kada je reč o odnosima Beograda i Prištine i o sprovođenju samog dijaloga”, naglasio je Selaković.



Kako je objasnio, eventualno neorganizovanje izbora može da ima nesagledive posledice po sve dosadašnje procese i ono što je u njima postignuto.



Na pitanje da li je realno očekivanje da se dogovor u dijalogu postigne do kraja mandata američkog predsednika Džozefa Bajdena, ministar Selaković je naveo da je taj proces mnogo složeniji da bi mogao biti tako striktno oročen i da zavisi od mnogo faktora.



Povodom jednostranih poteza Prištine, šef srpske diplomatije je naglasio da su Beograd i predsednik Aleksandar Vučić nebrojeno puta reagovali vrlo jasnim stavljanjem do znanja da bilo kakve “Oluje” prema našem narodu neće biti dozvoljene.



“Ako neko očekuje da okrenemo glavu i ćutimo dok nam proteruju ljude, to nije realno”, rekao je Selaković i dodao da na terenu Kfor ima jasan mandat da zaustavi svaku vrstu nasilja tog tipa, kao i da je deo Briselskog sporazuma i sporazum sa NATO koji onemogućava bilo kakvo prisustvo oružanih snaga Prištine na severu KiM.



Prema njegovim rečima, predstavnici vlasti u Beogradu na gotovo svim sastancima sa stranim predstavnicima uvek upozoravaju na praksu jednostranih poteza Prištine, koja je uspostavljena od 2008. godine i kojoj je veoma teško stati na put.



"Ovo su teme koje su uvek na dnevnom redu. Sa naše strane jednostranih poteza nema”, rekao je Selaković i naveo da očekujemo od EU da unapred reaguje kada su u pitanju ovaki rizici i pretnje iz Prištine.



Povodom informacija Europola o pripremi atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministar Selaković je rekao da svako ko sa ironijom i podsmehom govori o organizaciji atentata nije dobronameran i ne želi dobro ni Vučiću ni Srbiji.



"U ovoj situaciji imamo da smo od zemlje članice EU dobili ozbiljne podatke koji ukazuju na to da je protiv Vučića organizovan atentat. Hvala bogu, nije došlo ni do kakve realizacije. Ali imajući u vidu da je Aleksandar Vučić potpuno promenio Srbiju, imajući u vidu Kosovo i Metohiju, da li mislite da bi 2008. bilo ko pokušao da progašava nezavisnost Kosova da smo mi imali Aleksandra Vučića kao predsednika Republike", upitao je on.



Na pitanje o situaciji u Crnoj Gori u vezi sa vladom, Selaković je naveo da se ne meša u unutrašnje političke teme susednih država i dodao da Srbija želi da ima dobrog suseda i da sa Crnom Gorom razvija ekonomsku, trogivinsku i svaku drugu saradnju.



“Zato želimo da inicijativa ''Otvoreni Balkan'' zaživi u punom kapacitetu i da BiH, Crna Gora i Priština budu deo regionalne inicijative”, dodao je Selaković.



Povodom situacije u BiH posle neuspelih pregovora o promeni izbornih zakona, šef srpske diplomatije je rekao da je Vučić na brojnim sastanicima sa stranim zvaničnicima upozoravao na probleme sa kojima se suočava BiH, a da je odgovarajuća reakcija na to na šta je skretao pažnju izostajala.



"Ne možete da kažete da su Srbi problem u BiH. Naša pozicija po pitanju BiH je veoma jasna, mi poštujemo teritorijalni integritet BiH i integritet Republike Srpske, jer smo potpisnici i garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma”, rekao je Selaković.



Kako je naveo, za Srbiju je važno, kada je u pitanju čitav naš region, na prvom mestu sačuvati mir i stabilnost jer samo u takvom okruženju možemo ekonomski da se razvijamo i napređujemo.



Selaković je naglasio da sa BiH želimo najbolje moguće odnose, kao i sa Bošnjacima, a da ćemo poštovati sve ono oko čega se dogovore tri konstitutivna naroda i dva entiteta, jer je to, ističe, za nas svetinja.