Tema Dnevnika: Sve o nacrtu Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine (4)

U nacrtu plana navodi se da „bivše brodogradilište koje se nalazi na veoma atraktivnoj i vrednoj lokaciji već duži niz godina nije u funkciji, te se nameće potreba preispitivanja namene tog zemljišta.”Dalje stoji da će Novosađani time dobiti “kvalitetan izlazak na reku, sa raznovrsnim sportsko-turističkim sadržajima, dok će na prostoru starog brodogradilišta i sadašnje kasarne rečne flotile, biti formirani kompleksi sa stambenim i poslovnim sadržajima, okruženi javnim prostorima.”

U nastavku se kaže da će u okviru ovih prostora nalaziti šetališta, ozelenjene površine i biciklističke staze, i koja će biti pristupačna svim građanima. “Pristupačnost i privlačnost priobalja svim stanovnicima grada u takvom rešenju postaje novi urbani i socijalni kvalitet uređenja obale, koliko prema gradu toliko i prema vodi”,  navodi se u Nacrtu GUP-a.

Ipak, dodaje se i da je realizacija tog projekta uslovljena dogradnjom nasipa, odnosno sistema odbrane od poplava. Direktor “Urbanizma” Dušan Miladinović, tokom javnih slušanja i debata, isticao je da izgradnja nasipa neće biti finansirana javnim novcem, te da će pojas uz nasip i dalje ostati javna površina, “pošto niko ne može da poseduje obalu Dunava”.

Što se tiče Brodogradilišta, Miladinović je stava da je on sada nedostupan javnosti, a planiranom izgradnjom opštegradskog centra, pet hektara biće predviđeno za sport, rekreaciju i turizam.

Što se tiče saobraćaja, urbanisti su u GUP uvrstili novu koncepciju razvoja saobraćaja, gde je cilj da 40 odsto saobraćaja bude pešačko-biciklistički, 30 odsto javni gradski prevoz, a ostalo će činiti privatna vozila. Iz “Urbanizma” su napomenuli da će biti teško ograničiti rast broja automobila, ali da je namera da građanima bude brže i jednostavnije da poslove obavljaju javnim prevozom, te da se destimuliše korišćenje automobila.

- U GUP-u smo kod Majevice predvideli eko-naselje, gde će prevashodno biti korišćeni obnovljivi izvori energije. Ostavljena je mogućnost i da se uvede centralni sistem grejanja i hlađenja u određenim delovima grada, što smo ubacili u GUP u saradnji s “Novosadskom toplanom”. Takav sistem će zahtevati da svi takvi objekti budu najmanje “B” energetskog razreda. To bi bila ogromna ušteda na nivou grada - napomenuo je Miladinović.

Kao ključnu saobraćajnicu za rasterećenje saobraćaja planeri su označili Fruškogorski koridor, kojim će teretni saobraćaj iz pravca jug-sever biti izmešten na krajnji istok gradskog područja, dok će obilaznica oko grada biti kompletirana izgradnjom obilaznice za Bačku Palanku, koja bi kod Begeča spajala auto-put sa magistralom.

Istaknuto je i da je za širenje pešačke zone u centru grada i njeno spajanje s Dunavskim parkom, uslov izgradnja javnih garaža čije je projektovanje u toku. U GUP-u, kako su napomenuli planeri, ugrađena je i strategija da se parkiranje reši po konceptu da stanari imaju potreban broj mesta, posetioci koliko pretekne, dok zaposlenima ne bi trebalo da ostane ništa. I parking boksovi će biti izbačeni iz plana, jer su česte zaloupotrebe, zauzimaju više mesta od parkinga.

Kako je rečeno tokom javnih slušanja, Novi Sad ima najviše biciklistikih staza u državi, i to 100 kilometara, a da je plan da se ta cifra do 2030. godine utrostruči. Ukidanjem pruge Beočin–Petrovaradin i spajanjem sa bivšom prugom ka Sremskim Karlovcima, dobiće se 22 kilometra pešačko-biciklističkog koridora. Uz to, u GUP-u se planira i pet pešačko-bicklističkih mostova.

- Kada je u pitanju pešački i biciklistički saobraćaj, nacrt predviđa proširenje pešačke zone na Ulicu Ise Bajića, deo Ulice Ignjata Pavlasa, Ilije Ognjanovića i Dunavske ulice, što će omogućiti spajanje Dunavskog parka i Dunavske ulice bez presecanja tokova automobila. U planu je i ostvarenje nove pešačke zone u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, što će biti omogućeno zatvaranjem Beogradske ulice u Petrovaradinu za saobraćaj motornih vozila, osim javnog prevoza, a isto važi i za “gornji plato” tvrđave - izjavio je tokom javne debate Aleksandar Jevđenić iz “Urbanizma”.

GUP predviđa izgradnju još dva pristana, pored tri postojeća, i marine sa nautičkim centrom između Ribarca i Kameničke ade. Pored dva postojeća, definisana su i mesta za još tri heliodroma, a određeni su i koridori za vazdušni saobraćaj za potrebe aerodroma na Čeneju. 

Kako je podsetio, nacrt GUP-a je “pomerio” centralni prečistač otpadnih voda iz Radne zone Sever 4 na desnu obalu Dunava kod Petrovaradina iza “Pobede” i ujedno prepolovio predviđeno zemljište za njegovu izgradnju. Kada prečistač bude izgrađen, otpadne vode s bačke strane grada prebacivaće se cevima preko Žeželjevog mosta, a ispusti kanalizacije u Dunav na keju biće zatvoreni.

Na primedbe pojednih građana da je komplikovano dopremanje optadnih voda do prečistača u Petrovaradinu, te da će se širiti neprijatni mirisi, tokom javnih slušanja Miladinović je pojasnio da je ova lokacija odabrana kao najpovoljnija, pošto se nalazi nizvodno od svih gradskih izvorišta, te da će samo postrojenje biti pokriveno, kako ne bi bilo neprijatnih mirisa.

Svetozar Krstić