Zlatna olimpijka Jovana Preković za Dnevnik: Da mogu u Pariz...

Na našu veliku sreću, Srbija je bila deo tog istorijskog trenutka i to u najsjajnijem svetlu, jer je Jovana Preković obradovala naciju osvajanjem zlata. Aranđelovčanka je, uz tekvondoistkinju Milicu Mandić i vaterpoliste, uzela titulu u Japanu, dok su ostali, obarajući rekord po broju medalja od kada se Srbija takmiči kao samostalna država, kojih je na kraju bilo devet, prigrlili još jedno srebro i pet bronzi. Priliku da ponovo pokuša da se nađe na pobedničkom postolju na Olimpijskim igrama, Jovana, nažalost neće imati, jer karate nije ostalo u programu ove smotre, koja se već 2024. održava u Parizu. Međunarodni olimpijski komitet odlučio je da zadrži preostala tri sporta koja su debitovala u Tokiju, sportsko penjanje, snoubording i brejkdens, koji je, naravno, izazvao najveću polemiku.

– To ima veliku ulogu u tome što sada razmišljam kako ću i šta ću dalje sa sportskom karijerom – rekla je Jovana Preković na početku razgovora za „Dnevnik“ – Bila sam razočarana kada sam čula da karate više neće biti u programu Olimpijskih igara. To je za mene bila motivacija kada sam odlazila na treninge i na koji način sam trenirala. Mogu da zamislim koliko se mladih karatista razočaralo što nismo zadržali taj status. U Tokio smo išli da prezentujemo naš sport i da pokušamo da ostanemo u olimpijskoj porodici. Nismo, međutim, uspeli i verujem da je to ljudima koji su dugo u karateu, a i deci, teško palo. Ima, ipak drugih velikih i lepih takmičenja, koja će uvek biti motiv za mlade. Da je karate zadržalo mesto na Igrama ja bih nastavila da treninram tempom kao što sam do sada. Sada dajem sebi vremena da razmislim šta ću dalje i želim da donesem pravu odluku.

Ne bismo se u razgovoru sa šampionkom iz Tokija u sali Džudo kluba „Slavija“ u Spensu, u kom je od Džudo saveza Srbije primila počasni DAN-stepen pojas, odmah dotakli možda najbolnije tačke, gubitka olimpijskog statusa, da ona sama nije počela priču da je posle euforije nakon Igara u Zemlji izlazećeg sunca otišla na zaslužen odmor na kom je počela da razmišlja u kom pravcu će ići njena karijera. Osvajanjem zlata u Japanu dotakla je zvezde, a objedinila je to sa evropskom i svetskom titulom, koju je posle i odbranila. Uzela je sve što je mogla.

Čovek sam, nisam mašina

Na tatamiju Jovana Preković izgleda hladnokrvno, odlučno, gotovo neustrašivo, oštrog pogleda, što ju je i dovelo do objedinjavanja tri velike titule i odbrane svetske. Posle vrhunskih uspeha život joj nije isti i morala je da se suoči sa velikom medijskom pompom i time da sada svako „želi deo olimpijske šampionke“.

– Imam mnogo poziva za razne događaje. Trudim se da svakome izađem u susret, ali naravno, ne mogu na sve strane. Bila sam na odmoru posle Tokija, jer sam morala da se isključim od svega. Karate nije bio toliko medijski propraćen sport i to se sve preokrenulo. Pokušavam da se nosim s tim stvarima. I ja sam čovek, nisam mašina, ne mogu svima da se odazovem, bez obzira koliko bih želela. Imam dosta poziva, ali sada moram i da naučim da kažem „ne“ – naglasila je Jovana.

– U karateu sam dvadeset godina i uvek sam imala visoke ciljeve. Prošle godine sam ispunila sve životne ciljeve što se tiče sportske karijere. Jako je teško nakon svega toga naći motivaciju i tako veliki cilj koji su mene gurali svih ovih godina – iskrena je Preković.

Kako kaže, još uvek razmišlja koji će joj biti sledeći korak. 

– Nisam odlučila da ću da završim sportsku karijeru, ali pokušavam na neki način sebe da dovedem u takvo mentalno stanje da mi možda i nisu potrebni veliki ciljevi da bih se takmičila i da bih trenirala s motivima s kojim sam to radila do sada. Teško je. Zato dajem sebi vremena koliko mi je god potrebno da o svemu razmislim hladne glave pa da odlučim da li ću da završavam sportsku karijeru ili da nastavim, samo na neki malo blaži način, što znači da bi sve išlo nekako iz čiste ljubavi, bez toliko stresa, velikih očekivanja i pritisaka – objasnila je Jovana.

Zdrava priča imala ođeka

Vrhunski uspesi Jovane Preković pokrenuli su pravu lavinu u njenom rodnom mestu.

– Pogotovo posle Olimpijskih igara mnogo dece se zainteresovalo za karate. Aranđelovac je generalno i grad karatea, pored rukometa i odbojke i moj trener Roksanda je donosila medalje, pa smo na neki način upotpunili celu priču najvećim uspesima. Aranđelovac može da se diči jer ima ozbiljne šampionke. Drago mi je što smo imali mogućnost da moji treneri i ja gradimo zdravu priču i što smo je preneli na druge. Ljudi su videli da se naš rad bazira na dobrim osnovama i zbog toga će sigurno mnogo dece krenuti na karate, što je veliki plus svega ovoga što smo postigli – rekla je Jovana Preković.

Za sada će vreme više da posveti školovanju i završavanju obaveza na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu i Univerzitetu „Union - Nikola Tesla“. S obzirom na to da je u karijeri radila sa trenerom Roksandom Atanasov, nekadašnjom karatistkinjom, koja ju je i odvela do najvećih uspeha i njenim suprugom, svojevremeno džudistom, Draganom, koji joj je kondicioni, usavršavala se u jednom zdravom okruženju, pa nije isključeno da će i sama poći trenerskim putem.

– Imam veliku želju da iskustvo prenesem drugima, ali još uvek nisam sigurna na koji način. S obzirom na to da sam upisala fakultete u vezi sa sportom, očekujem da ću ostati u ovoj branši. Volela bih da to bude karate, koji ću podizati na više lestvice ne samo kao takmičarka nego i na neke druge načine – otkrila je Jovana Preković.

        Kristina Bugarski