Igor Jeličić se u Turskoj nameće u štoperskom paru Vojvodine

Trener Slavoljub Đorđević i njegovi saradnici insistirali su na zahtevnim vežbama, u kojima je akcenat bio stavljen na postavku ekipe u odbrani i napadu, pa su igrači morali da ulože priličan napor da sve to isprate. Naravno, sve to se odvijalo bez reči, pa je prvi stručnjak crveno-belih mogao da bude zadovoljan odnosom koji su njegovi učenici pokazali prema obavezama koje je pred njih postavljao.

Jedan od onih koji se sve više nameće na poziciji štopera i koji će, kako stvari sada stoje, biti kandidat da zaigra u paru s Dušanom Stevanovićem, svakako je mladi Igor Jeličić (21). Momak koji je dete Vojvodine, izrastao je u veoma smirenog i ozbiljnog profesionalca, koji se maksimalno trudi da svoj posao radi na visokom nivou i doprinese stabilnosti u defanzivi Novosađana.

- Dobio sam u Turskoj priliku da igram na mojoj poziciji štopera i zbog toga sam, naravno, veoma zadovoljan – istakao je Jeličić. – Jesenas sam, igrom slučaja i zbog nekih povreda mojih saigrača, više nastupao na mestu desnog beka, što mi nije prirodna pozicija, ali mi je to dosta pomoglo da steknem iskustvo. U Beleku sam se, na prve tri kontrolne utakmice, ponovo našao na svom mestu i trudim se da igrama uzvratim šefu na ukazanom poverenju.

Igoru Jeličiću je, pre povratka u Vojvodinu, puno značila prošla sezona, tokom koje je nosio dres prvoligaša Kabela.

Posle teške povrede koju sam imao, to mi je dosta značilo – iskren je Igor. – Bio sam svestan toga da ne mogu odmah da se nametnem u Vojvodini, prihvatio sam poziv sa Štranda i odigrao puno utakmica. Letos sam se vratio u matični klub kao četvrti štoper, ali sam, igrom slučaja, iskoristio ukazanu priliku i sada sve ide u dobrom smeru, čime sam više nego zadovoljan.

U utakmicama s Nižnjim Novgorodom, Slaskom i Metalistom, „stara dama“ je pokazala napredak u igri. Zabeležila je dve pobede i poraz, ali su igre išle konstantno uzlaznom putanjom.

- Mislim da se vidi razlika i sigurno je to da igramo bolje. Trener od nas traži da ispunimo još neke stavke i visoki presing, pa mi se čini da igramo i lepše. Ovo su, ipak, još uvek pripreme, ali treba u istom stilu da nastavimo i kada se prvenstvo bude nastavilo.

I pored toga što je na početku pripremnog ciklusa Vojvodina imala određenih zdravstvenih problema, sada je po tom pitanju situacija značajno bolja.

- Hvala bogu, svi smo sada zdravi i radimo u kompletnom sastavu. To nam omogućuje normalan svakodnevni trening i konstantan napredak, što se vidi kroz partije koje smo pružali i kojima ćemo, nadam se, da obradujemo naše navijače.

Jučerašnji trening u SC „Susesi“ pratili su i polaznici drugog seminara za UEFA PRO licencu Fudbalskog saveza Crne Gore. Novosađani su ih lepo ugostili, a šef stručnog štaba Vojvodine Slavoljub Đorđević objasnio im je postavku i ciljeve rada, a posle treninga im je i odgovarao na pitanja. Zanimljivo je da je među učesnicima seminara bio i Dragan Šarac, koji je u prošloj sezone bio u stručnom štabu tima iz Novog Sada, kao pomoćnik Nenada Lalatovića.

Pred novosadskim crveno-belima ja zahtevno proleće i borba za izlazak na evropsku scenu, što i jeste primarni cilj.

- Konkurencija za Evropu biće jaka, ali verujem u ovaj naš tim. Mislim, čak, da ne samo da možemo da budemo četvrti, već da imamo kvalitet i da prestignemo trećeplasirani Čukarički. Bićemo, ipak, zadovoljni ukoliko ispunimo osnovni cilj i izađemo ponovo na evropsku scenu. Želim da nastavimo s ovakvim radom, da budemo zdravi, a, sasvim lično, namera mi je da opravdam ukazano poverenje i pružam zapažene partije.

Dosta toga na željenom putu moglo bi da zavisi već od prve prolećne utakmice s Napretkom, koja se igra 12. februara na „Karađorđu“.

- Činjenica je da bi zaista tako moglo da bude, ali ima dosta da se igra i kasnije. Zato mislim da duel s Kruševljanima neće puno toga da reši, ali može da nas povede u pravom smeru – jasan je bio Igor Jeličić.

Aleksandar Predojević