Emil Rockov, povratnik na gol Vojvodine: Profesionalni fudbal je surov

Ta sezona za njega bila je, kada se sve sabere, više nego uspešna i nema navijača novosadskih crveno-belih koji sjajnom čuvaru mreže nije poželeo puno sreće i na novom poslu.

Posle perioda adaptacije i borbe za mesto u timu nekadašnjeg Videotona, usledila je povreda pubične kosti mladića iz Novog Sada, zbog koje je čak desetak meseci proveo van terena. Pozicije koje je stekao brzo su nestale, profesionalni fudbal je pokazao koliko surov ume da bude, pa je Rockov, borac kakav već jeste, kročio na stazu povratka. Ona je, treba li to isticati, posuta trnjem, ali je Emil veliki borac i radnik, pa je poziv Vojvodine da se vrati na pozajmicu, prihvatio s velikim motivom.

- Moj odlazak iz Vojvodine došao je u odličnom trenutku – počeo je priču Rockov. – Osvojili smo kup, lepo sam završio jedan period u karijeri i, što je najbitnije, osećao sam da sazreo za nove izazove. Kada se osvrnem, da sam eventualno ranije napustio Novi Sad, a zbog godina koje sam tada imao, ne bi bilo dobro. Sadašnji povratak u matični klub bio je, da tako kažem, više prinudne prirode, ali je odlična stvar u situaciji kada se vraćam na gol. Vojvodina je bitnija od svakog pojedinca, a došla je u situaciju da se Nikola Simić povredio i zato je došlo do našeg dogovora.

 Simić i vi našli ste se u sličnoj situaciji: obojicu su povrede za trenutak zaustavile na putu izgradnje vlasitih karijera?

- Simke je odličan golman i, u trenutku kada se povredio, bio je u sjajnoj formi. Slična stvar nam se dogodila, jer sam i ja, doduše na nekom drugom mestu, ušao u kontinuitet utakmica. Taman sam se ustalio kao prvi golman u dobroj ekipi s visokim ambicijama, koja je igrala u finalu Kupa Mađarske i u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Nažalost, povrede su neizbežni pratilac savremenog fudbala i povratak iz njih može da bude kraći ili duži, a u mom slučaju, nažalost, bio je poprilično dug.

U Beleku je juče padala kiša, ali je dnevni raspored Novosađana u potpunosti bio ispoštovan. Podeljeni u dve grupe, igrači su prepodne trenirali u teretani pod budnom pažnjom kondicionih trenera Aleksandra Jankovića i Saše Semeredija. Posle pobede nad ukrajinskim Metalistom (3:2), crveno-beli su imali slobodno popodne, a danas nastavljaju sa svakodnevnim radom i SC „Susesi“.

 Na kakav ste doček, kasnije i tretman, naišli u MOL Fehervaru?

- Po priči koja je došla i do mene, doveden sam da se izborim za mesto na golu i da napravim konkurenciju povremenom mađarskom reprezentativcu Kovaču. To se odmah i dogodilo i, barem na početku, smenjivali smo se na golu. Nažalost, on je doživeo tešku povredu i meni se situacija otvorila. Pre toga, pune tri i po godine u Vojvodini nisam propustio ni jedan susret zbog povreda, a sada sam iz najbliže perspektive naučio i shvatio kako mesto u timu može najbrže da se izgubi. On je posle toga doživeo još jednu povredu, pa mu se iskomplikovao oporavak i imao je dosta težak period. A onda sam se povredio i ja...

 Ipak, pre povrede dobili ste i poziv u reprezentaciju Srbije, za koju ste upisali i jedan nastup?

- Tačno je, bio sam na pet ili šest okupljanja nacionalnog tima Srbije. Nije me sve to, međutim, ponelo, jer sam bio na mestu i u uslovima koji u Srbiju, nažalost, još nisu došli. Imam sve i na meni je samo da radim, dokažem se i dalje napredujem. To sam doživeo kao novi izazov, potpuno sam se predao poslu i živim fudbal 24 sata na dan.

 Ponovo ste u Vojvodini?

- Pred početak priprema sam dobio koronu i dve nedelje proveo u izolaciji i bez treninga u pripremnom periodu. Pojavio se poziv iz Vojvodine, rekao sam da sam uvek za taj klub, neke stvari su se namestile i evo me ponovo u Novom Sadu.

 Da li vam i koliko prija činjenica da će te ponovo da živite u rodnom gradu?

- Iskreno, još nisam bio u Novom Sadu, pa ne mogu da kažem kako se osećam - objasnio je Emil. – Nekakav privatni život nisam imao ni u Mađarskoj, stalno razmišljam o treninzima i napretku u poslu kojim se bavim. Fudbal je istinski posao u više dnevnih smena, a Budimpešta je predivan, kosmoplitski grad... U početku mi je mađarski jezik bio problem, ali sam ga brzo obnovio i savladao i prilagodio se okolnostima, iako u klubu komuniciramo na engleskom, zbog velikog broja stranaca. Naravno, roditelji su srećni što sam ponovo kod kuće i sada mi ostaje samo da se maksmalno posvetim onome što nas očekuje u prvenstvu.

 Kakvi su vam prvi utisci u crveno-belom taboru?

- Činjenica je da ovaj klub godinama unazad ima dobre golmane. To se posebno odnosi na momke koji stignu iz omladinske škole i koji imaju šta da pruže. Uz to, Srđan Žakula se zaista pronašao u poslu trenera čuvara mreže, pa za budućnost ne treba da se strepi. Stvari, naravno, nikada nisu pefektne, ali konstantno radimo na tome. Što se mene lično tiče, moja sigurnost i samopouzdanje nisu upitni i oko njih nema polemike: fokusiran sam na to da dopinesem ekipi i funkcionišem na najvišem nivou. Ekipa izgleda dobro i mora da nastavi da napreduje, kako u samoj igri, tako i u shvatanju folozofije modernog fudbala.

 Da li verujete u ispunjenje ciljeva u prolećnom delu prvenstva?

- Moramo da postanemo dominantni u odnosu na rivale s kojima se borimo za mesto u Evropi. Za mene je moj posao prioritetan i to da namestim odbranu i da je vodim. Mislim da za sada to dobro radimo i siguran sam da ćemo, kako vreme bude odmicalo, biti sve bolji. Neke stvari se uvežbavaju, hemija se rađa i nadam se da ćemo sve to da dostignemo u drugom delu sezone – dodao je Emil Rockov.

Aleksandar Predojević