Tema Dnevnika: Sve o nacrtu GUP-a Novog Sada do 2030. godine

Primedbe i predloge na nacrt GUP-a, koje građani i udruženja mogu da dostave do 5. februara, Komisija za planove će, uobičajeno, razmotriti, a Miladinović dodaje, da kao i pri svakom donošenju plana, neke će biti usvojene u celosti ili delimično, a neke odbijene u zavoisnosti od osnovanosti.

Uređenje Kameničke ade, njenim uvođenjem u područje branjeno od Dunava i izgradnja veslačke staze na Šodrošu, smanjenje zauzetosti parcela u opštegradskim centrima sa mogućih 100 odsto na maksimalnih 50 procenata, ograničenje spratnosti, izgradnja obaveznih suterenskih garaža, uvođenje zaštićenih prirodnih i urbanih zona, izmeštanje centralnog prečistača na Rokov potok, “ucrtavanje” pešačko-biciklističkog mosta na stubovima bivšeg Mosta Franca Jozefa, neki su od bitnih elemenata po kojima se nacrt GUP-a razlikuje od Generalnog plana grada kojeg nasleđuje.

Što se buke tiče, što je još jedna bojazan dela Novosađana, Miladinović napominje da bulevari ne moraju da imaju zaštitu od buke i da je buka sada velika, dok nadvožnjak mora da je ima. Ujedno, on kaže da će i saobraćaj biti ravnomerniji i brži, te u najmanju ruku buka neće biti veća nego sada.

- Samo zbog toga što most još nije izgrađen, vozila rade 1.450 sati više po danu, prelaze 75.000 kilometara više i izbacuju 12 tona ugljen-dioksida i polutanata. Nama bi trebala šuma od 770 hektara da apsorbuje ovo zagađenje.

- U slučaju kada na celom građevinskom području Novog Sada stanogradnja čini 40 odsto, vidi se da je to grana u građevini koja se najviše i najbrže razvija i najpotrebnija je tržištu. Mi smo tu, kako bismo smanjili prevelike gužve, broj vozila na ulicama. Mi ne možemo da određujemo ko će da kupi automobil, to nije smisao planiranja. Planiranje je samo deo u regulaciji saobraćaja, a ostalo je na drugim institucijama koju tu oblast u gradu uređuju - započinje razgovor Miledinović s hroničnim problemom Novog Sada: saobraćajem.

Teretni saobraćaj neće ići novim mostom, mada će, kao i svaki drumski most preko Dunava, biti projektovan da podnese najveća opterećenja.

- To ne znači da neki kamioni s posebnim dozvolama neće moći da pređu most. Ali to se reguliše na nivou saobraćajne signalizacije. Most je savakao jedna velika potreba, koju su pokazale studije stare decenijama, ali i ove nove koje smo radili – kaže Miladinović.

Alati za dalju regulaciju su i zone parkiranja pod naplatom, intenzitet javnog gradskog prevoza, uvođenje pešačkih zona, a Miladinović napominje da se takva gradska politika ostvaruje tokom dužeg perioda i za primer uzima Amsterdam, kome je trebalo 50 godina da uredi saobraćaj u gradu.

Kroz javni uvid, kaže Miladinović, neke teme su posebno zainteresovale javnost: novi most preko Dunava do Sremske Kamenice, površine pod zelenilom, saobraćaj... Direktor “Urbanizma” ponovio je da je nacrt GUP-a urađen na osnovu 15 studija iz različitih oblasti gradskog života.

- Te studije su i studije stanovanja, saobraćaja, poslovanja, sportskih delova... Vremenom su one morale ponovo da se pretersu, jer je došlo do strateških promena u gradu baš kroz planove generalne regulacije, kroz koje je zakon imao nameru da blagovremeno i češće menja GUP u skladu s potrebama naseljenih mesta sa preko 50.000 stanovnika. Umesto godina, koliko se radi GUP, izmene su kroz PGR-ove mogle da se urade za nekoliko meseci - pojašnjava Miladinović, napomenuvši da je sada ta praksa ukinuta novim zakonom o planiranju i izgradnji.

Miladinović ukazuje da je most preko Dunava ucrtan u GUP još pedesetih godina prošlog veka, te da njegova izgradnja nikada nije bila upitna. Deo primedbi oko pojedinih parcela, jednostavno nisu tema za GUP, napominje Miladinović, jer on daje smernice, koje se dalje razrađuju planovima nižeg reda. Primedbe građana koje su imali na izgradnju samog mosta, u međuvremenu su se, pak, usmerile ka planiranom prilaznom vijaduktu iznad Bulevara Evrope.

- Eksterne studije saobraćaja pokazale su upravo potrebu za ovim vijaduktom iznad kopnenog dela, kako bi se saobraćaj preko Dunava brže odvijao i ne bi ulazio u dodirne tačke sa saobraćajem između bačkih delova grada, te bi se tako izbegle gužve na kružnim tokovima pred sam most. Broj automobila neće se smanjiti na tom delu, jer svi oni i sada idu na Most slobode. Studija je pokazala da će se u narednih pet godina, ukoliko ne bude izgrađen most, od kružnog toka na Bulevaru Evrope i Bulevaru cara Lazara, do Bulevara oslobođenja ići sat i po vremena - naznačio je Dušan Miladinović.

- Novi most imaće obostrane dvosmerne bicklističke i pešačke staze i povezivaće evropske biciklističke koridore EuroVelo na obe obale Dunava - ukazuje Miladinović i dodaje da će svi delovi grada koji gravitiraju novom mostu od njega imati velike koristi.

Svetozar Krstić