Vakcini treba vremena da zaštiti organizam
U poslednja 24 sata u Srbiji je na korona virus testirano 30.029 osoba, od kojih je pozitivno 15.425 dok su, nažalost, 54 osobe preminule. Na bolničkom lečenju je 3.397 pacijenata, od kojih su 143 na respiratorima.
Od početka pandemije u Srbiji je na korona virus testirano 8.075.136 osoba, na virus je bilo pozitivno 1.649.293, dok je preminulo 13.513 pacijenata.
Nacionalno telo za imunizaciju (NITAG) još nije raspravljalo da li će se u Srbiji uvesti četvrta doza vakcine protiv virusa korona i sednica tog tela još nije zakazana.
Lekari kažu da ne treba žuriti sa „drugom buster dozom” i da se ona može ponuditi samo pacijentima sa oslabljenim imunitetom – osobama na dijalizi, sa transplantiranim organima…
Stav NITAG-a po pitanju četvrte doze čeka se i zbog kovid propusnica. Naime, onima koji su primili treću dozu vakcine u avgustu, uskoro ističe sedam meseci te se to savetodavno telo mora oglasiti da li će se produžiti važenje sertifikata posle treće doze ili će se uvesti četvrta doza.
Studije pokazuju da nas vakcine protiv kovid-19 efikasno štite od infekcije, ali su posebno značajne jer smanjuju rizik od teških formi bolesti koje bi zahtevale bolničko lečenje. Docent dr Mioljub Ristić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže kako vakcine uče naš imuni sistem kako da prepozna i bori se protiv virusa koji uzrokuje kovid-19.
- Obično je potrebno nekoliko nedelja, od dve do četiri, nakon primanja druge doze vakcine da se stvori zaštitni imunitet protiv virusa. Ljudi se smatraju potpuno vakcinisanim ako je prošlo dve ili više od dve nedelje nakon primanja druge doze vakcine. To znači da je moguće da vakcinisana osoba dobije kovid-19 neposredno nakon ili u toku vakcinacije, na primer između dve doze, ako je u prethodnih 14 dana bila u kontaktu sa inficiranom osobom. To je zato što vakcina nije imala dovoljno vremena da pruži zaštitu odnosno organizam nije stigao da stvori zaštitni imunitet. Iako se to retko dešava, neke osobe neće stvoriti imunitet, jer nijedna vakcina ne pruža 100 odsto zaštitu – kazao je docent Ristić.
Rizik od infekcije SARS CoV-2 kod potpuno vakcinisanih ljudi ne može u potpunosti da se eliminiše sve dok virus cirkuliše. Zato je važno da se u toku i nakon vakcinacije preduzmu sve mere zaštite od kovid-19, kao što je nošenje zaštitne maske, držanje distance, izbegavanje okupljanja. Pre rečima dr Ristića, trenutno dostupni podaci pokazuju da potpuno vakcinisane osobe imaju manju verovatnoću da se inficiraju SARS CoV-2 u odnosu na nevakcinisane osobe.
- Infekcije SARS CoV-2 kod vakcinisanih osoba su potencijalno manje prenosive nego infekcije kod nevakcinisanih osoba, odnosno te osobe su manje i kraće zarazne u poređenju sa SARS CoV-2 pozitivnim nevakcinisanim osobama – napominje dr Ristić i dodaje kako od vakcine nećete dobiti kovid-19, a vakcinalni virus, odnosno njegove komponente, se ne izlučuju iz organizma. - To znači da niste zarazni za svoju okolinu nakon vakcinacije. Zaraznost može nastati ako niste stvorili imunitet nakon vakcinacije ili preležane bolesti ili je prošlo minimum tri meseca od infekcije, a bili ste u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom.
Trajanje imuniteta posle vakcinacije protiv kovid-19 je ograničeno na četiri do pet meseci, zbog čega su uvedene dodatne (buster) doze vakcine.
- Sada znamo da prirodni imunitet na SARS CoV-2, posle preležane bolesti vremenom počinje da opada. Jedna danska studija sugeriše da su mlađi od 65 godina imali oko 80 odsto zaštite tokom najmanje šest meseci, dok su stariji od 65 godina imali samo 47 odsto zaštite od infekcije virusom SARS CoV-2 – navodi dr Ristić.
Prema njegovim rečima, propisan je minimalni, ali ne i maksimalni vremenski razmak između prve i druge, odnosno druge i treće doze vakcine. Dakle, ne možete biti vakcinisani ranije u odnosu na zakazani termin, ali se vakcinacija može odložiti i preporučeno je što kraće odlaganje.
- Najbolje za vas je da drugu, odnosno treću, dozu primite pravovremeno, u naznačenom vremenu, da bi što pre stvorili ili podstakli imunitet. Vakcinacija se može odložiti iz opravdanih medicinskih ili nemedicinskih razloga. Ukoliko ste pre primanja druge ili treće doze u međuvremenu dobili kovid-19, potrebno je odložiti dozu vakcine minimum jedan mesec po ozdravljenju. Ako ste se razboleli od neke druge akutne bolesti ili vam se pogoršala hronična bolest javite se svom lekaru, a telefonom na vakcinalni punkt i biće vam zakazan novi termin po izlečenju ili poboljšanju – ističe dr Ristić.
Vakcinacija se odlaže i ukoliko je osoba u poslednjih 14 dana bila u bliskom kontaktu sa osobom kod koje je potvrđen kovid-19 i to ako je u pitanju blizak kontakt unutar dva metra, bez maske, 15 minuta i duže tokom 24 časa. U tom slučaju, vakcinacija se odlaže za narednih 14 dana. Najbolje je da se ovo javi telefonom na vakcinalni punkt, gde će biti zakazan novi termin za vakcinaciju.
Dr Ristić savetuje da vakcinu prime i osobe koje su preležale koronu.
- Iako vi niste prioritet za vakcinaciju, vakcinacija se zbog rizika od ponovne infekcije preporučuje, posle minimum mesec dana, a u slučaju teške bolesti ako je prošlo više od tri meseca od poslednjih simptoma. To se naročito odnosi na osobe koje su u visokom riziku od infekcije zbog čestih i ponavljanih kontakata sa bolesnim osobama, kao što su zdravstveni radnici, negovateljice u gerontološkim centrima. Minimalni vremenski razmak do vakcinacije se računa od dana prestanka simptoma akutne bolesti, na primer pacijent nema više povišenu telesnu temperaturu. Ako niste imali simptome, a imali ste pozitivan PCR ili brzi antigenski test, minimalni razmak je mesec dana od dana pozitivnog testa. Ako ste u terapiji kovid-19 primali rekonvalescentnu plazmu ili monoklonska antitela potrebno je vakcinaciju odložiti za 90 dana – preporučuje dr Ristić.
Ljubica Petrović