Veliki Trnovac glavni punkt za narkotike na Balkanu
Vest da je srpska policija u rejonu sela Veliki Trnovac presekla švercerski kanal krijumčarenja droge iz Albanije i zapalenila 300 kilograma poznavaoce ove oblasti kriminala nije iznenadila.
Naime, ovo selo na jugu Srbije, u blizini Bujanovca, odavno važi za glavni ditributivni centar narkotika za Balkan i ostalo evropsko tržište. Neke procene govore da se iz ovog “narko utvrđenja” distribuira čak 70 odsto droge, zbog čega je upisan i na mapu Interpola.
Svima koji se bave, po raznim “osnovama”, narko-tržištem, situacija postaje jasnija kada se zna da su Veliki Trnovac i Bujanovac u neposrednoj blizini graničnih prelaza koji našu zemlju povezuju s jugom Evrope, Azijom i Bliskim istokom, gde se ukrštaju narko-magistrale koje vode ka Velikom Trnovcu. Otuda i ne čudi što se ovde slivaju velike količine heroina iz Pakistana, Avganista, Irana i Turske. Tu se skladišti, prepakuje, a zatim krijumčari dalje. Neke procene ukazuju da se iz Velikog Trnovca godišnje distribuira između 50 i 60 tona heroina, a dva glavna krijumčarska koridora vode preko Albanije i Crne Gore ka Italiji i preko Srbije ka zapadnoevropskim zemljama.
Priča o narko-biznisu u Velikom Trnovcu stara je decenijama. Čitav kraj, koji je, inače, u blizini granice sa Severnom Makedonijom i Bugarskom, a posle 1999. godine droga je našla još lakši put preko Kosova.
- Sa Kosova, bukvalno rečeno, ko god dolazi, može uneti drogu. Na ovom potezu ima na desetine puteva kojima se trguje drogom, oružjem, ljudima, deficitarnom robom, hranom…Svi putevi sa Kosova, uglavnom, vode u Veliki Trnovac i Bujanovac – ispričao je još pre nekoliko godina za srpske medije jedan policajac.
U Velikom Trnovcu, prema popisu iz 2002. godine, bilo je 6.700 stanovnka, mada se veruje da ih je sada više. Među njima nema nijednog Srbina. Otuda deluje i uverljivo objašnjenje jednog policijskog isnpektora koji je upućen u situaciju na jugu centralne Srbije da su policijske akcije u Velikom Trnovcu teško izvodljive jer je celo selo uključeno u narko-biznis. Skoro svi meštani su povezani bliskim rodbinskih vezama pa je među njih nemoguće ubaciti agenta ili doušnika, a seoske straze su tako dobro organizovane i postavljene da niko neprimećen ne može da se približi Trnovcu. Zato i ne čudi što nijedna zaplena droge, pa i ova najnovija, nije realizovana u ovom selu, već negde u njegovoj bližoj i daljoj okolini i na naplatnim rampama kod Niša i Beograda.
M. Bozokin